Супруга Новака Ђоковића и глобална директорка Фондације Новак Ђоковић обратила се младима на великој конференцији на тему ”Оригинални разговори”.
Неке од тема биле су како написати добру радну биографију и мотивационо писмо, шта је важно истаћи током разговора за жељену позицију, како се гради лични бренд у послу и која знања и вештине су неопходне за данашње тржиште рада и слично. На ову тему предавање је одржано на иницијативу магазина Оригинал и Фондације Новак Ђоковић. Конференција је окупила више од 600 људи.
Менаџери из више од 45 успешних компанија из области маркетинга, програмирања, ХР-а, пројектног инжењерства, банкарства, фармације и осталих области, водили су разговоре са преко 250 младих, а сваки пријављени кандидат имао је прилику да разговара са представником оне компаније за чију делатност је био заинтересован, али и добије комплетну анализу свог наступа.
Присутнима се обратила најпре Јелена Ђоковић, директорка Фондације Новак Ђоковић.
„Циљ ове конференције био је да млади спознају да све што им треба већ имају у себи. Освестили смо их и указали колико је важно да имају отворен ум и да уче, да буду свесни својих врлина и мана и да раде на њима. Поента је да дамо сву енергију онима који су се појавили данас овде и они ће добити максимум из овога, а то је већ 500 људи више који су успели у нечему. Сарађивали смо са 45 компанија, на овај начин утичемо и на њих да мењају позиције и приступ према младима, а истовремено им представљамо таленте. Ова синергија је јако битна за све нас и то су људи препознали“, истакла је Јелена Ђоковић и истакла да се данас често погрешно тумачи реч „амбиција“ као нешто негативно.
„Шта је амбиција? Тежња за истицањем, успехом, признањем или славом? Да ли је то битно? Мени није. Раније сам увек себе описивала као амбициозну особу, а онда сам схватила да заправо нисам. Ја сам само отвореног ума, бескрајно радознала. И захваљујући тој радозналости увек нешто ново откријем и научим, што је сјајно. Што више откријем да не знам, то ми је боље у животу, наводи ме да научим. Отворен ум је рад на себи самом“, сматра Јелена.
Једно од питања на овом панелу односило се и на просечне плате у Србији које се крећу од 300 до 500 евра. Јелена је нагласила како је то питање табу тема код нас. Утисак је да се код нас на неки начин „романсира“ сиромаштво, људима се поручује да „треба да буду задовољни и када раде за мање“.
„У нашој хуманитарној фондацији мислим да нико не ради за ту плату и много сам срећна због тога што људи, поред тога што дарују другима, да имају и свој живот. Ја не верујем у мале плате. Људи ми кажу често да сам нереална, превише оптимистична, да сам дете и ја желим да будем то дете које је незадовољно, које се жали на те мале плате. Ви, млади, сте ти који ће то да промене. Пут ће вам бити тежак, нажалост, на то не можемо да утичемо“, рекла је Јелена и навела пример свог супруга, Новака Ђоковића, који се упркос потешкоћама изборио за успех.
„Новак је живео у таквом окружењу које му није давало права да мисли да ће једног дана бити број један, било у чему, а камо ли у тенису који није имао традицију ни у његовој породици, нити у нашој земљи. Причамо о спорту који је ненормално скуп. Моји родитељи су мени са 12 година рекли да не могу више да финансирају моје бављење тенисом. То је био крај мог сна, али не могу да се жалим. Мислим да су добро урадили. Исто тако је Новак могао да чује „нема, не може, доста“… Све што је потребно јесте само да нађемо једну особу која ће нас разумети, која ће у нас веровати, али и да верујемо сами у себе, у сопствени успех,“ закључено је на панелу.