Ако сте мислили да је живот на Земљи ове године био паклен због короне, ова планета ће вас уверити да грешите.
На овој ужареној планети, удаљеној стотинама светлосних година, океани су направљени од растопљене лаве, ветрови достижу надзвучну брзину, а киша је буквално од стена. Научници су бизарну, паклену егзопланету назвали једном од „најекстремнијих“ икад откривених.
Према новој студији објављеној у “Monthly Notices of the Royal Astronomical Societу”, научници са Универзитета McGill, Универзитета Јорк и Индијског института за научно образовање открили су детаље једне од најновијих „лава планета“.
Научници су открили да су атмосфера и временски циклус К2-141б посебно бизарни. Изгледа да егзопланета величине Земље има површину, океан и атмосферу, а све је од истих састојака: стена.
– У студији су први пут објављена предвиђања о временским условима на К2-141б – рекао је водећи аутор Гјанг Нгујен.
Научници су открили да је око две трећине планете непрестано осветљено дневним светлом, односно да је иста страна увек окренута према звезди ка којој гравитира.
Овај ужарени врели део планете достиже температуре од преко 2.982 степени Целзијуса. Довољно је вруће да не само топи стене, већ их и испарава стварајући танку атмосферу.
– Наше откриће вероватно значи да се атмосфера шири даље од обале океана магме, што је лако уочити помоћу свемирског телескопа – рекао је коаутор Никола Кован.
Остатак планете је огрнут бескрајним мраком, достижући температуре испод 200 степени Целзијуса.
На Земљи вода испарава, подиже се у атмосферу, кондензује и враћа се на површину у облику кише. Сада замислите тај процес да уместо воде имате стене!
Натријум, силицијум-моноксид и силицијум диоксид на К2-141б испаравају у минералну пару, коју суперсонични ветрови, брзине преко 3.100 миља на сат, преносе на тамну страну планете. Одатле камење “киши” назад у магнетни океан дубок 60 километара, који тече на осветљену страну како би поново покренуо циклус.
– Наше откриће вероватно значи да се атмосфера шири даље од обале океана магме, што је лако уочити помоћу свемирског телескопа – рекао је коаутор Никола Кован.
Остатак планете је огрнут бескрајним мраком, достижући температуре испод 200 степени Целзијуса.
На Земљи вода испарава, подиже се у атмосферу, кондензује и враћа се на површину у облику кише. Сада замислите тај процес да уместо воде имате стене!
Натријум, силицијум-моноксид и силицијум диоксид на К2-141б испаравају у минералну пару, коју суперсонични ветрови, брзине преко 3.100 миља на сат, преносе на тамну страну планете. Одатле камење “киши” назад у магнетни океан дубок 60 километара, који тече на осветљену страну како би поново покренуо циклус.
