Multisenzorno učenje je opisala još pre 100 godina Marija Montesori kada je otkrila da deca uče da pišu bolje ako prvo prstom prate slova. Dve studije pokazuju da ovaj princip učenja funkcioniše čak i sa apstraktnim sadržajem: uspeh učenja se može poboljšati ovom metodom i u matematici. Razlog za to bi mogao da leži duboko u našoj evoluciji, kako objašnjavaju istraživači.
Neuronaučnici su dugo pretpostavljali da mi ljudi bolje učimo kada je uključeno više čula. Na primer, slike mogu uticatina to da se reči bolje memorišu, a gestovi takođe podržavaju skladištenje novih informacija. Montesori pedagogija takođe koristi varijantu ovog učenja uz podršku pokretima: deca intenzivno koriste prste, na primer tako što bi prevlačili prstima preko velikih slova ili brojeve i tako pamte njihov oblik, piše portal www.scinexx.de.
Praćenje prstima na časovima matematike
Tim predvođen Polom Ginsom sa Univerziteta u Sidneju detaljnije je istražio zašto ova haptička tehnologija učenja pomaže i da li funkcioniše i sa apstraktnijim sadržajem učenja. U prvom istraživanju, 93 učenika 4. i 5. razreda naučilo je da računaju uglove u trouglovima na časovima matematike. Neka deca su zamoljena da prstom iscrtaju različite uglove u trouglu dok su slušala objašnjenja i dobijala zadatke.
Druga grupa dece je takođe uradila ovo, a zatim je zamoljena da ponovo vizualizuje praćenje zatvorenih očiju. Treća grupa je služila kao kontrolnaa i učila je klasično – bez uključivanja ruku ili prstiju. Nakon faze vežbanja, sva školska deca su testirana na uspeh u učenju korišćenjem standardizovanih zadataka. Nastavnici i istraživači su primetili da deca brzo napreduju dok uče.Ispostavilo se da su školarci kojima je bilo dozvoljeno da koriste prste brže učili i bolje radili na testu. Niz eksperimenata sa starijim tinejdžerima od kojih je zatraženo da nauče specifičan metod množenja u svojim glavama dao je slične rezultate. Takođe je pomoglo ako im je bilo dozvoljeno da zapamte pojedinačne korake pomeranjem prsta oko relevantnih parova brojeva.
Dalje analize su pokazale da je kognitivno opterećenje tokom učenja uz haptičku podršku i naknadnog testa bilo niže nego u kontrolnoj grupi. Mozak očigledno mora da koristi manje mentalnih resursa kada su informacije koje primaju oči podržane čulom dodira i pokreta. „Postoji nekoliko razloga zašto bi ovo praćenje prstiju moglo podržati učenje“, objašnjava Gins. Jedan od razloga može biti taj što prst bolje fokusira našu pažnju na materijal za učenje. „Mi ljudi smo možda biološki povezani na takav način da obraćamo više pažnje na ono što je u oblasti oko naših ruku“, kaže istraživač.
Naučnici pretpostavljaju da bi upiranje prstom moglo dati materijalu za učenje veći prioritet u neuronskoj obradi. To potkrepljuju teorije prema kojima lakše i prioritetnije učimo evolutivno važne veštine kao što su govor, prepoznavanje predmeta ili lica. Kulturni sadržaji, s druge strane, koji uključuju i školsko znanje, zahtevaju više mentalnih resursa.
Izvor: .novosti.rs
