Zdrako Čolić je danas nesumlnjivo najveća zvezda, ali je i on u trenucima kada mu je zafalilo novca radio poslove zbog kojih ga nije sramota.
Kada je zaradio svoj prvi honorar, pevač Zdravko Čolić verovatno nije ni pomišljao da će, samo nekoliko godina kasnije, pravo zanimanje biti potpuno drugačije od onog koje je imao kao osnovac.
– Bio sam pred kraj osnovne škole, kada sam sa drugovima odlučio da zaradim neki novac. U Sarajevu je inače svake godine padao neki veliki sneg, a te zime je baš zavejao. Nas nekoliko klinaca sakupilo se ispred zgrade i lopatama smo napravili staze, prvo oko našeg, a kasnije i oko susednog solitera. Potom smo urađeni posao prijavili ljudima iz mesne zajednice, koji su nam to uredno platili. Nešto kasnije, pred polazak u srednju školu, na letnjem raspustu, sa još petoricom ortaka, raznosio sam gajbe piva po restoranima i kafićima. Radili smo efektno dve nedelje i to po osam sati dnevno, a kako sam od terena imao modrice na grudima, majka je bila zaprepašćena odakle mi podlivi. Počinjali bismo u cik zore, u šest ujutru, a završavali oko četiri popodne. Tako su nas i plaćali, u dnevnicama – ispričao je pevač, koji je priznao da se od tog novca, istog leta fantastično proveo na moru u Baođićima.
