Astronomi, ali i svi ostali zaljubljenici u svemirska istraživanja, napeto su 2015. godine iščekivali snimke u boljoj rezoluciji misterioznih svetlih tačaka usred patuljaste planete Cerere.
Na kraju, podaci sa Nasine letelice su pokazali da u krateru Okator svetli velika količina natrijum karbonata, vrste soli, što možda ukazuje da okean pokriva celu površinu ove patuljaste planete.
Nasini stručnjaci koji su učestvovali u projektu “Zora”, sonde koja već godinama orbitira oko Cerere zaključili su da se na ovoj patuljastoj planeti možda skriva okean koji pokriva skoro celu površinu.
Planetarni naučnici smatraju da bi bilo dobro ukoliko bi se poslala nova misija na Cereru kako bi se detaljnije proučio njen potencijal za održanje života, ali i istražilo ima li na tom nebeskom telu znakova vanzemaljskog života.
AsteroidiFoto: Profimedia/ilustracija
Otkud so na površini planete?
Cerera se nalazi u asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera i u stvari je najveći asteroid u Sunčevom sistemu i jedino patuljasto nebesko telo koje nam je bliže od Neptuna.
Ujedno, to je jedini asteroid koji je dovoljno veliki da ga je sopstvena gravitacija dovela u približno sferni oblik, što je i jedan od razloga zašto se po savremenoj nomenklaturi Cerera smatra patuljastom planetom.
Izvor natrijum karbonata na Cereri je dugo bio misterija. Postavljalo se pitanje da li je nastao od podzemnog leda koji se otopio pri udaru u neko drugo nebesko telo i koji je napravio krater, a potom se ponovo ohladio? Ili se u trenutku udara duboko ispod površine nalazio rezervoar slane vode koji je u trenutku udara izbio na površinu, što bi značilo da je unutrašnjost Cerere mnogo toplija nego što se pretpostavljalo? A šta ako se tamo još uvek nalazi okean slane vode?
Na Zemlji, natrijum karbonat nalazimo oko hidrotermalnih izvora smeštenih duboko u okeanima. Iako se nalaze daleko od sunčeve svetlosti, ti otvori bujaju životom jer se lanac ishrane na tim područjima zasniva na bakterijama koje proizvode energiju putem hemijskih reakcija, a ne putem sunčeve svetlosti, piše Sajens alert.
Sumrak “Zore”
Nasa je 2007. godine prema Cereri i Vesti poslala automatsku sondu “Zora”. Pošto je prvi deo misije provela u orbiti oko Veste, letelica se uputila prema Cereri gde je pristigla u martu 2015. godine. Posle tri godine orbitiranja, sonda je ostala bez goriva i nastavila je nekontrolisano da kruži oko ove patuljaste planete.
No, pre nego što su naučnici izgubili kontakt i kontrolu nad letelicom, spustili su “Zoru” na manje od 35 kilometara iznad površine, pri čemu su uspeli da snime predeo oko kratera Okator u neverovatnoj rezoluciji.
Najnoviji podaci koji ukazuju na postojanje okeana ispod površine Cerere zasnivaju se upravo na analizama podataka koje je sonda poslala pri kraju svog života.
“Zora” je uspela detaljno da zabeleži promene nivoa gravitacije u krateru koje, u kombinaciji sa termičkim modelima, sugerišu varijacije gustoće koje su u skladu s postojanjem rezervoara slane vode duboko ispod kratera.
Iznenađujuće otkriće – prisustvo retkog minerala
Drugi tim naučnika, koji je koristio iste podatke, otkrio je da je kora ove patuljaste planete prilično porozna, ali da se poroznost smanjuje s dubinom.
Iako je krater star oko 20 miliona godina, mnogi dokazi ukazuju da je so na površini mnogo mlađa, odnosno da je nastala posle stvaranja kratera. Snimci visoke rezolucije površine pokazuju da su ledeni vulkani na Cereri mogli biti aktivni još pre dva miliona godina, što ukazuje na to da na tom telu postoji izvor slane vode.
U prilog ovoj tvrdnji ide i iznenađujuće otkriće – prisustvo retkog minerala hidrohalita na samom vrhu najsvetlijeg mesta u krateru Okator. Ovom mineralu je potrebna vlaga jer vrlo brzo dehidrira – unutar, prema proračunima tima, nekoliko desetaka do nekoliko stotina godina, što znači da je relativno skoro izbio na površinu Cerere.
Verovatno se prvo nakon udara rastopila velika količina leda, što je promenilo izgled terena na području kratera, a zatim je slana tečnost iz podzemnog rezervoara polako prodirala na površinu. To pokazuje da je Cerera mnogo čudnija i složenija nego što se mislilo.
Naučnici su u odvojenoj studiji analizirali udarne prelome na površini kratera Okator i otkrili da se možda 40 kilometara ispod površine krije poveći okean, prenosi Nju sajentist.
– Radi se o prilično velikom okeanu – navodi astrofizičarka Marija Kristina De Santis s Nacionalnog instituta za astrofiziku u Italiji.
Nasa je nedavno počela ozbiljno da razmatra mogućnost slanja nove misije na Cereru.
