Некадашњи омалени нападач Црвене звезде, Драган Богавац, посветио се вери и потпуно променио лични опис. Бивши фудбалски ас родом из Мојковца, који је у тандему са Жигићем бацао Делије у транс сада има дугу густу браду и непрепознатљив је.
Након успешне фудбалске каријере повукао се из јавности и посветио цркви и вери.
Гласно је устао против спорног Закона о слободи вероисповести, са српским спортистима потписао је текст подршке Српској православној цркви у одбрани светиња у Црној Гори и свој револт месецима је исказивао као редовни учесник литија. Отворено је устао против режима Мила Ђукановића.
У емисији „Док анђели спавају“ открио је како се окренуо вери.
„Ја сам све издржао у божју помоћ и захвалио бих се људима који су приметили мој квалитет и што сам из Рудара из Пљеваља отишао у Звезду. Звезда је велики клуб и то мора да се оправда. Дошао сам по препоруци Душана Савића који је препознао мој квалитет у младој репрезентацији. Гледао је меч на Карабурми када сам постигао три гола, па сам дао гол и Партизану, па су се многи интересовали за мене. Нисам давао много пажње томе, а Звезда је била на првом месту. Позив мог бившег директора Савића и великог Хришћанина је био довољан. Можда ме тад није желео Џајић, све до меча на Маракани када сам дао гол, тада је већ почела прича да дођем у Звезду и оберучке сам прихватио“, испричао је Богавац.
Био је велики верник када је дошао у Звезду, али се крстио тек у 22. години у Ђурђевим ступовима.
„То је урадио владика Јоаникије, сада Митрополит. Вазда сам на устима имао Бога, али не и на делима. Био сам млад, понесе те слава и не знаш ништа о Светом Сави, Симеону… Да не спомињем све. Велики је господ и то што сам урадио у Звезди је све лепо. Понела ме слава, али нисам размишљао као сад и то је тешко за човека да се носи са свим тим“, признао је Богавац.
„Преокрет се догодио у 33. години. Тад нисам толико веровао у Христа, само сам постио средом и петком. Нисам себе видео у цркви и нисам препознао Христа, али изгледа да мора нека мука да нас спопадне да бисмо спасили своју душу. То се догодило када сам се лечио од операције Ахилове тетиве када сам оставио фудбал. То су били тужни дани за мене, али долази радост јер сам спознао Христа. Први пут кад сам закорачио на Светој Гори, тад ме је звао кум Бранко Бошковић и рекао да идемо у Хиландар јер су га позвали један свештеник и његов кум. Прво сам мислио шта ћу тамо, што бих ишао? Дошао сам кући и не помишљам да идем, упалио сам телевизор код куће и неко је причао о Хиландару. Погледам, да ли је ово могуће? Није прошло свега пар минута и објасним Бошковићу да бих ишао. Отишли смо тамо и кад сам тамо крочио, нешто ме обузело. Неко смирење, гледам оне монахе и не знам ништа… Пробудио сам се ујутру и слушао како певају каноне, ја ништа не разумем, али осетим да буквално су ми сузе кренуле. Рекао сам себи да је то баш лепо и све се променило. Фудбал ме више није занимао“, објаснио је Богавац.
Извор: kurir.rs
