Последњих година, у научној литератури појавила се занимљива терминологија која се односи на одређене врсте ћелија у мозгу, такозване „зомби” ћелије. Иако њихов назив звучи као научно-фантастични појам, иза њега се крије стваран биолошки феномен, који се истражује у контексту старења и неуродегенеративних болести.
„Зомби” ћелије (познате и као сенесцентне ћелије) су ћелије које су изгубиле способност нормалног дељења, али су остале живе и функционалне, што може да има негативне последице на околно ткиво.
На празничним украсима пронађено више од 50 врста плесни
Сенесцентне ћелије су прешле праг раста и дељења, али из различитих разлога (најчешће старења или оштећења) више не могу да се реплицирају. Иако су „успаване”, ове ћелије нису потпуно мртве, већ остају у стању мировања, излучујући разне хемијске супстанце, које могу да изазову упалу и оштећење околних здравих ћелија. На овај начин, сенесцентне ћелије доприносе процесу старења и развоју бројних болести, укључујући неуродегенеративне поремећаје попут Алцхајмерове и Паркинсонове болести.
Ћелије које подстичу неуродегенерацију
Студије су показале да се присуство сенесцентних ћелија у мозгу повећава са годинама и да оне доприносе неуродегенерацији и смањењу когнитивних функција. Истраживање које је спроведено на моделима старења, на пример, показало је да „зомби” ћелије могу да подстакну неуроинфламацију, која се често виђа у деменцијама и Паркинсоновој болести.
Зашто треба да мирујемо када смо прехлађени
У једној студији из 2011. године, истраживачи са Универзитета у Калифорнији открили су да су „зомби” ћелије у мозгу штетне и да могу да погоршају оштећење неуронских мрежа.
Истраживања из 2020. године, такође, показују да сенесцентне ћелије могу да се акумулирати у мозгу услед стресних фактора попут оксидативног стреса, који је један од главних покретача старења. Ове ћелије имају деструктиван ефекат на синапсама и неуротрансмитерским системима, што је повезано са смањењем менталних способности и појавом неуролошких поремећаја.
Иако ово стање у мозгу свих нас може да се чини застрашујуће, истраживачи верују да би циљање и уништавање сенесцентних ћелија било кључ за лечење старења и неуродегенеративних болести.
Постоје радикалне стратегије које се развијају како би се елиминисале ове „зомби” ћелије. Један од приступа који се истражује укључује употребу специфичних лекова, познатих као сенолитици, који селективно уништавају само сенесцентне ћелије, чиме се смањује њихово штетно дејство на околна ткива.
У студији објављеној у часопису Nature 2016. године, истраживачи су показали да примена сенолитичких лекова на мишевима може да продужи њихов животни век и побољша функције мозга, укључујући повећање меморије и смањење неуроинфламације.
Следе истраживања на људским ембрионима старим месец дана
Један од најновијих изазова јесте развој терапија које ће бити безбедне и ефикасне код људи. Постоје, такође, наговештаји да би сенолитици могли да постати кључна терапија у борби против неуродегенеративних болести у будућности, што би значајно променило начин на који приступамо старењу и здрављу мозга.
извор: politika.rs
