У пасхалне дане живот је испуњен радошћу, а и остала Божија створења, животиње и птице, славе Господа ових дана! Ова прича се одиграла током васкршње литије, када се једна рода прикључила у поворци са верницима и била са њима током целог пута – скоро дванаест километара. На крају литије, пре градог, необични „ходочасник“ је отишао право до иконе Богородице, поклонила се пред њом и, према речима очевидаца, са поштовањем дотакла високопоштовану икону кљуном!
Ова прича се одиграла током васкршње литије, која је одржана са благословом Архиепископа Могиљовско-мстиславског Софронија из Белоруске Православне Цркве. Традиционална литија од Могиљева до Белинића у част Свете Пасхе и Богородице одржана је у петак Светле седмице, уочи празника Белиничке иконе Богородице (12/25. априла).
По црквеном предању, ову икону су у 13. веку донели побожни монаси у град Белиничи и поставили је у цркву Светог Илије, где је током свеноћног бденија са лика Царице Небеске засијала дивна јарка светлост. Ова икона Богородице је посебно поштована у Белорусији.
Они који су учествовали у литији присећају се да се колони у једном тренутку придружио необичан ходочасник, бела рода. У Белорусији су од давнина роде сматране „птицом мира“. Број њихових огромних гнезда се сваке године повећава, а мештани пазе на слабе или повређене „грађане неба“.
Учесници несвакидашњег догађаја са радошћу су се присетили „крилатог ходочасника“. Док је поворка шетала међу пролећним пољима која се будила, однекуд се појавила рода. Направивши круг над походом, оно је почело да се спушта, као да је завирило у Белиничку икону Пресвете Богородице, коју су козаци у поворци носили на посебном носачу.
После тога, рода се спустила и кренула напред! „Христос васкрсе из мртвих, смрћу погазивши смрт, а онима у гробовима живот дарујући!“ ходочасници су певали радосно, док је висока, достојанствена птица шетала поред њих.
Невероватна рода је ишла у поворци са верницима крај пута све до Белиничија – скоро дванаест километара! Када је „крилати ходочасник“ мало заостајао, јер су верници ходали уједначеним темпом, долетео би до места где су се носиле заставе, а затим је поново кренуо!
Они који су били у поворци били су забринути за живот роде када је птица прелетела на саобраћајницу. Аутомобил саобраћајне полиције који је пратио пповорку чак је неколико пута одлагао саобраћај како аутомобили случајно не би оборили „крилатог ходочасника“. Тада су га сви молили па покушали и да натерају да пређе или одлети на безбедну страну пута и настави са колоном, а рода их је невољно послушала.
Али сви покушаји оних у поворци да приволе роду да се одмори били су узалудни: птица је ишла и даље, не плашећи се ни људи, ни аутомобила ни камиона. Ово је трајало више од четири сата.
Када би ходочасници застали да се накратко одморе, птица би спокојно шетала међу групама верника, али није била толико питома да је дозволила било коме да је помилује или узме храну из њихових руку.
Када су се последњи пут зауставили у шуми два километра пре града, чудесни „ходочасник“ је стајао, окружен људима, слушајући молитве и пасхалне песме. Затим је рода отишла право до Белиничке иконе Богородице, поклонила се пред њом и, према речима очевидаца, са поштовањем дотакла високопоштовану икону кљуном. Након ове паузе, рода је кренула као део поворке до свог коначног одредишта.
Већ је био мрак када су ходочасници стигли у град. Рода је полетела, и направивши почасни круг, као да благосиља народ, одлетела… Ово је поука безграничне оданости и поверења у Бога и Његову Пречисту Мајку, којој је храбра птица научила ходочаснике. Све што дише нека хвали Господа (Пс. 150,3). Христос васкрсе!
Светлана Рибакова
За Фондацију Пријатељ Божији са руског: Иван Попов
Сретенски манастир
