Велики број спортиста и фудбалера живи “200 на сат”, ужива у луксузу, скупим колима, јахтама, прелепим женама и свему оном што са собом носе слава и милиони. Али… Постоје и они који упркос чињеници да су звезде, чврсто с обе ноге стоје на земљи, и радо помажу другима.
Такав је случај са српским репрезентативцем Невеном Суботићем, који је у зениту каријере био стуб Дортмундове одбране, а “милионери” су тад били баш, баш моћни.
Foto: YT
Били су у два наврата прваци Бундеслиге, играли финале Лиге шампиона са Бајерном, оне чувене 2013. године.
Јасно је да је Суботић зарадио довољно новца да не мора ништа да ради до краја живота, да може само да ужива у оном што је обезбедио проливајући литре и литре зноја, али он је изабрао један сасвим други, другачији пут. Атипичан за богате фудбалере.
Његова особина да помогне другима заснована је на његовој личној причи, с обзиром на то да је рођен у Бањалуци, а да је као избеглица с породицом стигао у Немачку.
Велики човек Невен Суботић је од 2012. године чврсто решио да помогне сиромашној деци у Африци, оној деци која немају чак ни чисту воду да пију.
У многим забаченим регијама у Африци извори воде се налазе јако далеко од места где живе људи, у просеку по шест километара. Сваки дан се мора потрошити четири, до пет сати како би се само донела вода за пиће кући.
Тим проблемом је решио да се позабави некадашњи репрезентативац Србије, сада члан турског Денизлиспора. Продао је аутомобил и кућу, једно време је путовао камп приколицом, обилазио планету и помогао сиромашнима.
“Решио сам 2012. године да оснујем своју фондацију, која помаже најсиромашњим областима на свету. Првенствено смо посвећени руралним подручјима у Етиопији, јер људи који живе тамо имају право на воду, али само на папиру. Реалност је пак нешто другачија. Уједињене нације су 2010. године донеле одлуку да је људско право да имате воду. Очигледно је да су и мени и вама потребни сада ваздух и вода. Ми то имамо. Они немају”, рекао је Суботић у једном од бројних интервјуа за српске и немачке медије.
У жижи јавности нашао се и због чињенице да када је продао аутомобил, ишао је на тренинге јавним превозом. Користио је железницу.
“Када сам стигао у Берлин, морао сам да идем на терапије у део града до којег ми је требало сат времена. То је било баш фрустрирајуће, јер то није путовање од сат времена. То је крени, стани и тако у круг. Било ми је јасно да је одлична идеја да не возим аутомобил. Практичније је ићи јавним превозом. Брже се стигне”.
На питање како реагују деца Етиопије и да ли га препознају када га виде и знају ли да је он њихов херој из Бундеслиге, Суботић је искрено одговорио:
“Не, јер тамо нема струје. Нема телевизије, нема вести. Они не знају да сам ја фудбалер и да преко спорта зарађујем новац. Њима је све то непознато. Али овде се ионако не ради о мени. Ми смо тамо како бисмо чули шта они имају да кажу. И то су заправо најлепши тренуци дана. Једноставно слушамо шта нам они кажу. И онда вас то јако, јако брзо приземљи”, јасан је сурови професионалац у свом послу и велики човек Невен Суботић.
Херој за децу Африке је и Садио Мане, који велики део плате шаље сиромашнима у родном Сенегалу. Колико је ас Ливерпула заправо скроман потврђује детаљ који је камера “уловила” пред један меч Лиге шампиона, где у руци носи мобилни телефон с поломљеним екраном.
И не помишља да замени стакло, које чак и обични смртници мењају када им “настрада” то нужно зло и “омиљена играчка” с којом лежу и буде се.
“Шта ће ми десет ‘ферарија’, 20 дијамантских сатова или два авиона? Шта би те ствари учиниле за мене и остатак света? Био сам гладан, морао да радим на терену. Преживео сам веома тешка времена, играо сам фудбал босоног, нисам могао да се образујем. Захваљујући фудбалу сада могу многима да помогнем. Не желим да приказујем луксузне аутомобиле, виле, путовања и авионе. Желим да моји људи добију мало онога што ми је живот пружио”, право у мету ће Садио Мане.
Једноставно, Мане не жели да троши паре на такве ствари, већ жели да помогне сиромашнима, онима који немају шта да једу и да пију.
Колико је крилни нападач Ливерпула скроман и колико није набеђена фудбалска звезда, потврђује изјава једног хоџе, који је рекао да Мане вози бентли, али да у џамију долази обичним аутомобилом.
“Садио често долази у џамију. Код куће има бентли, али код нас дође у обичном аутомобилу. Не тражи пажњу, а понекад чак помаже у чишћењу тоалета џамије”, наводно је рекао један хоџа.
Примери Суботића и Манеа су права реткост, али дефинитивно враћају веру у људе.
