Džek Morison (86) preminuo je 11. januara, a njegova supruga Harijet Morison (83) samo nekoliko sati posle njega
Ljubav ovog para bila je toliko snažna da ih je smrt rastavila samo na nekoliko sati. Svoje poslednje dane proveli su u domu za stara lica. Osoblje je približilo njihove krevete, pa su se Džek i Harijet držali za ruke i u poslednjim trenucima svoga života.
– Tužna sam, ali znam da su pronašli mir i da su ponovo zajedno. Njihova ljubavna priča zaslužuje da se nađe u knjizi – kaže nećaka Su Vagner koju je par Morison odgajao.
Par se upoznao kada se Harijet pridružila ocu na turneji njegove muzičke trupe. Džek je vozio autobus kojim su išli na koncerte i tada je počela njihova ljubavna priča.
Njihova nećaka tvrdi da su prvi sastanak imali na Noć veštica 1955. godine. Od tada se više nisu razdvajali. Venčali su se šest meseci kasnije. Bavili su se prevozničkim poslom i odgajali dva sina i nećaku Su, prenosi Unilad.
Tokom života bavili su se i dobrotvornim radom, a u humanitarnim misijama zajedno su obišli Australiju i Evropu. Njihov kolega Vejn Prajs kaže da su bili veoma bliski.
– Nikada niste mogli da vidite Džeka bez supruge Harijet – kaže Prajs.
Nažalost, pre oko godinu dana Harijet je doživela nesreću dok je šetala psa. Prilikom pada slomila je kuk i karlicu. Imala je i problema sa demencijom, pa je vrlo brzo prebačena u starački dom. Džek se sve teže snalazio u kući, pa se pridružio svojoj ženi.
Prošlog septembra Džeka je snašla velika nevolja. Pao je i slomio vrat, a oporavljao se u sobi koja se nalazi na istom spratu gde je smeštena njegova supruga.
Poslednjih meseci se osoblje staračkog doma trudilo da par provodi više vremena zajedno. Stalno su se držali za ruke, čak i kada je Džek bio u kolicima, a Harijet ležala u krevetu. Bilo je dana kada bi Harijet, uprkos demenciji, prepoznala svog supruga. Na Božić je Su rekla Džeku da Harijet ne uzima vodu i hranu. Kada je čuo loše vest i njemu se smanjio apetit.
Dana 10. januara oko 23 časa, osoblje je saopštilo Su da je Harijet u veoma lošem stanju. Pitali su nećaku da li još jednom mogu približiti njihove krevete, kako bi poslednje trenutke života proveli držeći se za ruke. Su se nije dvoumila, jer je to bila i njena najveća želja.
