Novosađanin Zoran Kocić, na Svetski dan dobrote, poklonio je svoju vikendicu na Fruškoj gori Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka. Nakon renoviranja, u kući od 100 kvadrata boraviće mališani posle
Čika Zoran živi u skromnom stanu sa suprugom Sofijom i prima penziju od 15.000 dinara. Ipak, vikendicu nije želeo da proda, a sa suzama u očima objašnjava zašto.
“Pa ja ne bih smeo da prođem pored groba oca, na Almaškom groblju. Od bruke i sramote. Ne bih smeo da prođem! Šta? Fali ti to? Pa idi pa zaradi. To bi bile njegove reči”, kaže Zoran Kocić.
Vikendicu na Popovici sagradio je, sa ocem, šezdesetih godina, ima dvorište od devet ari i nalazi se na nadmorskoj visini od 302 metra.
“To je sve na leđima nošeno. Volovskim kolima je iz kamenoloma dovlačen kamen. Ja sam na rukama kao dete u kolicima, dok su radnici Crnotravci zidali, oni samo viču: Dete, kamen! Pa jedno 200 kubika kamena sam 57 metara preneo do kuće”, seća se Zoran.
Zzbog zdravstvenog stanja, u kuću nije ulazio poslednjih devet godina, tako da tu ima dosta posla. Međutim, kako su nam rekli, čim je vest odjeknula u svim medijima u regionu, javilo se mnogo ljudi da volonterski pomognu u popravkama i uređivanju kuće.
“Prvo je priteklo gradsko komunalno preduzeće Zelenilo da sredimo dvorište i onda prilazimo kući, gde treba da se urade instalacije, da se uradi struja, voda. Ali zaista mislimo da to neće biti problem, jer je ogroman odaziv javnosti”, ističe Joland Kororoa, predsednica NURDOR-a.
Skromni heroj današnjice, Zoran Kocić, imao je samo dva zahteva, da se kuća nikada ne proda i da se na ulazu postavi ploča kako bi se znalo da je to dar od njega i njegovog oca Jovana.
Izvor: RTS
