Đaci jedne danske škole pošli su 11. februara 2011. godine na jednodnevni izlet. Ono što je trebalo da predstavlja idilu na moru pretvorilo se u katastrofu. Grupa dece upala je u ledenu vodu i “umrla”. Njihova srca nisu kucala nekoliko sati. Ipak, u najneobičnijem slučaju ikada, njih sedmoro su kasnije oživeli.
Ketrin je jedna od 12 đaka koji su se tog dana našli na čamcu. Bilo je veoma hladno, a temperatura vode nije prelazila 2 stepena Celzijusa.
Čamac se u jednom trenutku prevrnuo i svi su ispali iz njega.
– Sećam se sada, bilo je tako ledeno, tako hladno i bilo je leda na vodi. Ja sam pala ispod čamca, a kada sam isplivala, počela je noćna mora. Svi su vrištali i sve je bilo nestvarno. Mogli ste da vidite paniku. Nastavnica je rekla da moramo da plivamo jer ćemo u suprotnom umreti – ispričala je Katrina.
Čamac se prevrnuo kilomterima daleko od obale. Teško da je iko mogao da vidi sa obale šta se dogodilo usred mora.
Među decom je bio i Kasper.
– Bilo je teško vreme, bilo je vetrovito. Čamac se prevrnuo nasred mora. Svi su ispali. Nisam mogao da plivam. Jedan od đaka mi je prišao i pokušao da mi pomogne, ali posle kratkog vremena bio sam klinički mrtav zbog temperature vode – seća se ovaj mladić.
Kasperovo srce je stalo. On je jedan od sedmoro dece koje je bilo tehnički mrtvo, a Katrina je bila ta koja je nastavila da pliva.
Iako je zadobila hipotermiju uspela je da stigne do obale. Ipak, našla se izgubljena u šumi.
– Bilo je veoma teško jer niste imali nikakvu snagu u nogama i stalno sam padala. I tada sam pomislila: Ok, sada ću umreti. Onda sam videla muškarca, hvala bogu. Kada sam ga videla vrištala sam iz sveg glasa – rekla je ona.
Taj muškarac ih je spasao. Uspeo je da stigne do lekara.
– Taj čovek je trčao ka nama i ponavaljao je iste reči, svi su mrtvi – ispričao je doktor Stin Barnung.
Od trenutka kada se dogodila nesreća, pa do dolaska lekara bila su prošla već dva sata.
– Bili su ledeno hladni. Kada ste hladni toliko koliko su oni bili znali smo da možemo da reagujemo. Mrtvi su, ali nisu zaista mrtvi. Još imamo šansu – naveo je lekar Majkl Džeger Vanše.
Ekstremna hipotermija koja je zaustavila srca dece je takođe usporila njihov metabolizam. To znači da su njihovi organi mogli da počnu da rade kada se ugreju.
– U tom trenutku smo počeli da grejemo krv, jedan stepen na svakih 10 minuta – dodao je on.
I šest sati nakon nesreće, srca su ponovo počela da kucaju.
– Kasper je imao 17,5 stepeni kada je došao, oporavio se i normalan otkucaj srca imao je sa 26 stepeni – rekao je lekar.
Ipak, bez dovoljno kiseonika, izumiru moždane ćelije, njih dva miliona svakog minuta, te su lekari dobili novi glavni fokus – mozak.
Srećom, skeneri nisu pokazali nikakve neobičnosti i mozak im nije oštećen.
Deca su se probudila iz kome posle nekoliko dana.
