U svetu će 8. juna biti obeležen Svetski dan okeana, čije dubine predstavljaju najveće prirodno stanište na planeti, čineći oko 95 odsto životnog prostora na njoj. Ipak je tek veoma mali deo dubokih mora – ili 0,0001 odsto – istražen, uprkos važnoj ulozi koju okeani igraju u održanju života na Zemlji.
Samo zbog toga što se ne zna koliko je svemir zaista velik, može se reći da se okeani poznaju bolje nego sveukupna vasionska prostranstva, ali je, u poređenju s postojećim znanjem o svemiru, poznavanje okeana izuzetno malo.
Uostalom, primera radi, od 1969. godine na Mesec poslato je ukupno 12 ljudi u okviru nekoliko misija, a samo troje ljudi spustilo do najdublje poznate tačke okeana u Marijanskom rovu, u vodama zapadnog Pacifika, gde dubina mora iznosi čak 11 kilometara.
Jedan od tih ljudi bio je filmski režiser Džejms Kameron, koji je na finansiranje tog poduhvata navodno potrošio 10 miliona dolara iz ličnih sredstava.
Naučnici pretpostavljaju da u dubini okeana živi čak sto miliona životinjskih i biljnih vrsta – više nego u svim ostalim staništima na Zemlji zajedno.
Takođe, kao primarni izvor životinjskih proteina za više od 2,6 milijardi ljudi, okeani su značajan izvor hrane, kao i izvor prihoda za 60 miliona ljudi širom sveta, pa globalnoj ekonomiji doprinose sa oko tri hiljade milijarde dolara godišnje.
Hemijske supstance dobijene od morskih organizama neprestano služe napretku medicine, a i test koji se koristi za dijagnostikovanje COVID-19 razvijen je zahvaljujući enzimu koji proizvodi mikrob pronađen u hidrotermalnim izvorima u morskim dubinama.
Naučna istraživanja su takođe pokazala da boravak pored mora, pa čak i sami njegovi zvuci, pogoduju psihičkom zdravlju ljudi.
