Naučnici su uspeli da pronađu novu tehnologiju koja bi od cigle mogla da napravi bateriju. Šupljine unutar cigle iskorišćene su kako bi se kroz njih provukla nanovlakna, a ona mogu da skladište struju. Na jednu ciglu koja je tako “obrađena”, istraživači su priključili malu sijalicu.
Ono što je dobra vest, jeste to da će kapacitet moći da se povećava, što znači da bi cigle mogle čak i da zamene litijum-jonske baterije koje se nalaze u većini uređaja.
Takav način funkcionisanja naziva se “princip superkondenzatora”, odnosno struja se skladišti u čvrstim materijalima, a često se koristi u automobilima, tramvajima i slično. Mnogo se brže pune, ali i prazne od običnih baterija. Uz to, imaju manju mogućnost skladištenja energije.
Energija koju je cigla uskladištila iznosi tek 1% u odnosu na baterije kada se uporedi sa zapreminom, ali dodavanjem oksida metala, naučnici smatraju da bi kapacitet mogao da se poveća, prenosi Guardian.
“Ako izjednačimo taj odnos, dobili bismo tehnologiju koja je mnogo jeftinija od litijum-jonskih baterija i ne bi nam više bile potrebne”, rekao je jedan od autora ovog istraživanja, Džulio Darsi sa Sent Luis Univerziteta.
Još jedna od velikih prednosti superkondenzatora je to što mogu da imaju mnogo više ciklusa punjenja i pražnjenja nego litijum-jonske baterije. Tek posle 10.000 punjenja, kapacitet bi počeo da opada, smatraju naučnici.
