Čeran je maleni gradić koji sa svojih 13-ak hiljada stanovnika nije gotovo nikakav faktor niti na lokalnoj, a kamoli globalnom nivou.
Jedino po čemu je bio donekle poznat jeste činjenica da se nalazi na jednoj od najopasnijih teritorija na planeti i području koje je doslovno pod kontrolom narko-kartela.
Okružen je prašumom koju su pre par godina počeli da krče bogati kriminalci u sprezi s lokalnim političarima, kako bi napravili mesta za plantaže avokada. Takva nebriga o prirodi je dovela do revolta lokalnog stanovništva, a kada se krčenje ozbiljno približilo izvorima vode koji znače život za lokalce, stvari su počele da izmiču kontroli.
Margarita Elvira Romero je bila jedna od meštanki koje su odlučile da uzmu stvar u svoje ruke i odu direktno do ekipe koja krči šumu kako bi ih odgovorili od daljnjeg uništavanja.
Naišle su na uvrede i pretnje oružjem pa su morale da se vrate natrag u gradić, gde su organizovale zasedu za drvoseče koji su se vraćali s posla.
Levantamiento, ili ustanak, započeo je 15. aprila 2011. godine. Žene su blokirale kamionete i zatvorile neke od drvoseča. Zajednica je upozorena na opasnost vatrometom i zvonjavom crkvenih zvona.
Kada su ih uhvatile, zaključale su ih u lokalnu crkvu i čekale da njihove kolege krenu po njih. Uskoro je pozvana policija, a okupili su se i lokalni političari koji su nasilno želeli da reše ovu situaciju, ali nisu očekivali kako će se grad ujediniti i stati na stranu grupice hrabrih žena.
Svi su izašli na ulice s bilo kakvim komadom koji može poslužiti kao oružje, a onda su bukvalno isterali iz grada sve drvoseče i njihove nadređene, a sledili su ih i svi lokalni političari koji su bili u sprezi s kriminalcima i narko-kartelima kao i policija koja je bila na njihovoj strani.
Sve se to dogodilo 2011. godine, a Čeran je i dalje bez drvoseča, političara i policije. I kažu kako im je život predivan.
Zakon i red održava lokalna policija zvana “Ronda Comunitaria”, a pošto su sve političke stranke zabranjene, gradićem vladaju od naroda izabrani službenici koji na funkciji mogu da budu najviše tri godine.
U saveznoj državi koja je sinonim za kriminal, stopa kriminala u Čeranu je dovedena na minimum, a osim sitnih prestupa i prekršaja uzrokovanih alkoholom, većih problema poput ubistava i otmica nema.
Čak je i ozbiljno osakaćena prašuma počela polako da se oporavlja, a kako bi se izbegao povratak na staro, kontrolne tačke i svakodnevne patrole paze da ne dođe do nekakve odmazde proteranih ili nekakvog pokušaja ponovnog preuzimanja kontrole u gradu.
Mnoge zajednice su u proteklih par godina pokušale da kopiraju ono što je postignuto u Čeranu, ali nisu uspele, prvenstveno jer je nedostajalo zajedništva.
Mičoakan je jedna od najkrvavijih saveznih država u Meksiku. Granate su bile bacane među gomile ljudi. U zajednicama ni 10 kilometara udaljenima od Čerana, priče o otmicama, iznudama i ubistvima i dalje su svakodnevica.
Zemlja je većinom zajednička, njom upravlja određena porodica, ali je ne poseduje. Pravila se strogo poštuju, ko god želi da sruši drvo mora da dobije dozvolu vlasti.
Čeran nije u potpunosti nezavisan, još uvek ga finansira država, ali meksička vlada mu je priznala autonomiju. Sudovi su podržali zabranu političkih stranaka i pravo da ne učestvuju u izborima.
