Svako od nas zaslužuje istinsku ljubav, iskrenu i bez napora koja nam omogućava da svakodnevno rastemo.
Zaslužujemo ljubav koja smiruje sve naše strahove i koja nas hrani iznutra. Ljubav koja obogaćuje našu suštinu i koja nas čini srećnima. Zalužujemo da se nađemo u srcu druge osobe i da znamo da sa tom osobom možemo komunicirati bez pretvaranja i suzdržavanja. Da se ne moramo konstantno boriti da zadržimo tu osobu pored sebe. Zaslužujemo ljubav koja će teći slobodno i gdje će se naše misli i osećanja nadopunjavati. Ako dozvolimo da ljubav raste, ona može biti najpotpunija i najisplativija senzacija koju smo ikada doživeli.
Zato zaljubljivanje nikada nije negativno ako su osećanja uzajamna i iskrena. Ljubav se sastoji iz predanosti i slobode. To je potsticaj koji nas vodi da uvek i iznova biramo istu osobu sa kojom ćemo deliti život. Ljubav se sastoji od pronalaženja saučesnika u vezi i stvaranje sveta u kojem se osećamo sigurno.
Ljubav se mora zaslužiti lepim stvarima i nikada se ne sme zaboraviti na nju. Ljubav se temelji na nežnosti, poštovanju, uzajamnoj naklonosti. Ljubav je toplina, strast, idealizacija i smisao života. Ljubav koja boli nije ljubav, ali kada smo zaljubljeni često prihvatamo i situacije koje su neprihvatljive, sve u ime ljubavi.
Ljubav koja uključuje veliku patnju kako bi se nadala sretnom kraju, kao što se to događa u filmovima , nije stvarna. Kada se dvoje ljudi vole, njihov jedini cilj je učiniti ono drugo srećnim. Nije ljubav ako postoji toksičnost, nije zdravo ako morate odustati od sebe da biste je održali u životu.
Ljubav nije pronalaženje onoga što vam nedostaje kod drugoga, ljubav je pronalaženje nekoga ko vas razume, ko vas tera da podignete glavu i shvatite da ste pronašli svoje mesto za život.