Pesma “Buket belih ruža” možda nije najveći hit Tome Zdravkovića, ali njeni stihovi kriju najtužniju priču. Napisana je za jednu Slavicu sa plavom kosom i plavim očima u koju je Toma bio smrtno zaljubljen, a čiji se život ugasio kad joj je bilo 20 godina.
Sve je počelo kad je pevao u tuzlanskom hotelu “Bristol” kada je ugledao vitku plavušu Slavicu i odmah se zaljubio. Maštao je da je odvede pred oltar i sa njom provede ceo život, ali sudbina je imala drugačiji plan. Toma i Slavica su se svađali i raskidali, iako su jedno prema drugom gajili snažna osećanja.
“Mojoj prvoj probi prisustvovali su fudbaleri Dragan Šekularac i Zoran Miladinović. Podsmevali su mi se. Utučen i iskompleksiran, nisam primetio da Slavica sedi sa Zoranom. Shvatio sam da nešto nije u redu tek kad sam im prišao. Pred celim društvom rekla je da mora da obiđe neke prijateljice. Šta sam mogao nego da se složim. Vratio sam se u pustu sobu hotela “Balkan”, a ona se pojavila tek posle ponoći”, ispričao je Toma.
Rastali su se, a on je nekako uspeo da je preboli. Nastavio je sa karijerom. Pevao je širom zemlje, a tokom jednog nastupa na Svetom Stefanu stigao mu je telegram zbog koga je danima bio utučen.
U telegramu je pisalo da je Slavica teško bolesna i da je na samrti. Nije stigao da je vidi poslednji put iako ga je ona zvala da se oproste.
Njena smrt je ostavila dubok ožiljak na njegovom srcu, a nekoliko meseci kasnije je nastala i pesma “Buket belih ruža”.
“Sedam-osam godina kasnije, baš u Travniku, gde je sahranjena, prvi put sam javno pevao pesmu njoj posvećenu koja je bila ogledalo našeg života. Izveo sam je tada i nikad više. Plakao sam ja, plakala je cela sala. To nije bio koncert, već opelo…”, rekao je on.