Заљубљивање је неизоставни део људске природе, али механизми који утичу на развој љубави нису били довољно истражени. Сада, поље „проучавања љубави“ се све више развија и временом постаје све јасније које психолошке, али и физиолошке утицаје ова јака емоција може да има на нас.
Када смо заљубљени, наш мозак другачије функционише и особа у коју смо заљубљени постаје главни приоритет, показале су најновије студије, тако да су истраживачи открили да осећај заљубљености има велики утицај на понашање, преноси „Дејли мејл“.
„Иако љубав представља јаке емоције, на крају, главни, еволутивни циљ се види у нашем понашању – наводи нас да се удварамо нашем партнеру, бринемо о њему, редовно имамо сексуалне односе,“ објашњава антрополог Адам Бод, аутор студије у којој је анализирано понашање одраслих који су тврдили да су „срећно заљубљени“. Осим што заљубљеност код човека лучи „хормон љубави“ (окситоцин) и „хормон среће“ (допамин), долази и до бројних физиолошких реакција. Поред очигледних утицаја на живот и понашање, на које начине љубав може да нам побољша здравље?
Спавање
На пример, спавање поред вољене особе може позитивно да утиче на сан. Иако нам можда смета када нам партнер „украде“ ћебе или ако гласно хрче, те мислимо да немамо квалитетан сан, студије су показале да спавање са партнером појачава РЕМ фазу сна. Ова фаза, која служи као „мост“ до дубоког сна, важна је за регулисање емоција, памћење и рада когнитивих функција за решавање проблема.
Научници су ово закључили након студије из 2020. године, у којој су скенирали мозгове четири млада љубавна пара током целе ноћи када би спавали одвојено, па затим заједно. Иако је било више физичких сметњи приликом дељења кревета с партнером, квалитет добијеног сна је био знатно бољи.
Раст косе
Постоје и истраживања која показују да љубав чак може и да поспешује раст косе – окситоцин, хормон који се лучи када се додирујемо и грлимо са вољеном особом, може да помогне у расту ћелија дермалних папила, које играју велику улогу у расту косе.
Варење
Љубав такође утиче и на микробиом црева, који утичу на бројне функције тела, од варења до рада мозга. Једно британско истраживање из 2019. године показало је да људи који су били у озбиљним везама и имали чест физички контакт су уједно имали и најразноврсније микробиоме црева.
Ублажавање болова
Чак и само присуство партнера може да ублажи болове, откривено је у једном истраживању из 2019. године. Научници из Аустрије су тестирали отпорност на бол код учесника који су били сами, па онда када су били заједно са партнером.
Закључили су да се толеранција на бол повећала и код мушкараца и код жена када би додиривали или причали са вољеном особом. Код неких, бол се смањио само зато што су били свесни да је њихов партнер у истој просторији са њима.
Смањена упала
Још један позитивни утицај који љубав има на наше здравље је ублажење хорничних запаљења, што умањује шансе за развојем озбиљних обољења као што су дијабетес, срчане болести и неке врсте карцинома. Научници из Северне Каролине су прошле године открили да квалитетно време са партнером смањује нивое Ц-рекативног протеина (CRP), главног показатеља хроничне упале.
Након анализирања различитих парова више од месец дана, научници су утврдили да што су љубавници више времена проводили заједно, CRP нивои су били све нижи.
Допамин и неузвраћена љубав
Љубав доводи до лучења допамина, хормона среће и задовољства, који је добар за бројне телесне функције, као што су памћење, мобилност и расположење. Исти интензитет лучења овог хормона не добијамо када се срећемо са неким у кога нисмо заљубљени (пријатељ, члан породице), тако да љубав заиста може да нам побољша физичко стање.
Ипак, постоји и „опасна“ страна код оваквог лучења допамина, посебно ако нам љубав није узвраћена. „Неузвраћена љубав може да доведе до зависничког понашања – свака ћелија у нашем телу жели да буде са вољеном особом. Ако се то не деси, ниво допамина пада и преовладају хормони стреса (кортизол), како би нас „погурали“ да вратимо допамин,“ објашњава стручњак за зависности др Емилиа Вуорисалми.
„То је еволутивни процес, који нас мотивише да своје гене преносима на будуће генерације. Ако не успемо, можемо да покушамо да радимо друге ствари које подижу нивое допамина, можда се спремамо за маратон, уђемо у сексуалну везу са неки, окренемо се наркотицима, алкохолу… “
Дакле, колико год љубав може да нам помогне, исто тако може да нас подстакне да доносимо изборе који нису добри за нас, тако да – добро бирајте партнера, јер наше здравље може да зависи од тога!
ИЗВОР: РТ.рс
