Na uloženih 3.000 evra u zlato, za dve godine zarada može iznositi i čitavih 1.170 evra. Da je u istom periodu taj novac investiran u dinarske obveznice dobit bi bila 270 evra, što je četvorostruko manje.
Kako smatraju strani i domaći stručnjaci, ulaganje u zlato se najviše isplati jer je jedino njegova vrednost ostala očuvana, posebno kada se uporedi sa papirnim novcem koji zbog konstanstnog štampanja gubi na vrednosti.
Već nekoliko godina su kamate na štednju u bankama u padu, i kreću se od 0,5 do jedan odsto na evre, a ponegde su čak i negativne. Drugi vid ulaganja, dostupan i građanima, je kupovina državnih hartija od vrednosti kod kojih je kamata nešto izdašnija. Ipak, kada se uporedi ulaganje u zlato ili u državne papire, postoji razlika.
Vrednost zlata rasla i do 40 odsto
Tako, recimo, ako je neko pre četiri godine kupio zlatne pločice ili dukate, u naredne dve godine zaradio je na tom zlatu čak 39 odsto jer je njegova vrednost toliko uvećana. S druge strane, da je uložio u dvogodišnje državne obveznice Srbije u dinarima, zaradio bi devet odsto godišnje koliko iznosi kamata. Međutim, tu treba imati u vidu i inflaciju, pa kada se ona odbije zarada je još manja.
Na konkretnom primeru, na uloženih 3.000 evra u zlato, za dve godine zarada bi iznosila čitavih 1.170 evra ukoliko bi ulagač prodao ovaj dragoceni metal. Da je u istom periodu kupio dinarske obveznice za 3.000 evra, na njima bi zaradio 270 evra što je četvorostruko manje.
Prema rečima Ljube Jakića, direktora firme “Insignitus gold” koja se bavi trgovinom investicionim zlatom, plemenitom metalu vrednost ne pada.
– Za jednu uncu zlata pre 2.600 godina moglo je da se dobije oko 300 vekni hleba. I danas je isto tako, svuda u svetu kada se preračuna u zlato dobija se ista količina hleba. Za sve to vreme, a u pitanju su vekovi, nijedan biznis, osiguranje ili novac nije se toliko održao, odnosno zadržao istu vrednost – slikovito opisuje vrednost zlata Jakić.
Kupuju zlatnike i polugice
On naglašava da ovim dragocenim metalom mogu da trguju i građani.
– To je mogućnost da ljudi za svoj novac mogu da kupovinom fizičkog zlata zamene vrednost novca za zlato koje će biti trajno sačuvano za razliku od papirnog novca čiju vrednost jede inflacija – kaže Jakić.
Kako objašnjava, u Srbiji se najviše trguje investicionim zlatom od 24 karata, i to u obliku novčića, pločica ili polugica težine od jednog grama, pa preko pet, 10 grama, do 12,5 kilograma. Trenutno, cena zlata iznosi oko 34 evra na berzi po gramu.
– Građani Srbije su pasivni kada je u pitanju kupovina zlata. Možda zato što su se opekli zbog krize i nemaštine koja je dugo trajala. Ipak, ne treba da čekaju da im novac u papiru stoji i gubi vrednost – smatra Jakić.
On dodaje da investiciono zlato kojim se trguje u Srbiji potiče iz Nemačke i Austrije.
– Ono što građani treba da znaju je da se zlato ne može tek tako kupiti u inostranstvu i uneti u zemlju. Postoje određene procedure koje se moraju poštovati, a pre svega morate imati uvoznu dozvolu – ističe naš sagovornik.
IZVOR: BLIC.RS
