Lejla Džanah, socijalna preduzetnica koji je zapošljavala hiljade siromašnih ljudi u Africi i Indiji, umrla je u 37. godini života na Menhetnu 27. januara ove godine.
Porijeklom iz Indije, Džanah je 2005. otputovala u Mumbai gde se vozila kroz sirotinjske četvrti automobilom. Kada je došla do kompanije koja ju je odvela u Indiju, tamo je upoznala obrazovano osoblje srednje klase. Skoro niko od zaposlenih u toj kompaniji nije iz seoskih naselja kroz koje je prošla.
Kako je ispričala časopisu Vajr 2005. godine, pitala se zašto ljudi iz slamova ne mogu raditi u takvim kompanijama. To je bio ključni trenutak za Jana, koji je intelekt najsiromašnijih ljudi smatrao „najvećim neiskorištenim resursom“ u globalnoj ekonomiji.
Sledeći to iskustvo u kenijskom gradu Najrobiju, 2008. osnovala je Samasors, kompaniju čiji je cilj zapošljavanje siromašnih ljudi za minimalne plate u digitalnoj industriji. Osnovala je dostavne centre u Keniji, Ugandi i Indiji. Njeni radnici prikupljaju podatke koji se koriste u raznim projektima, od video igara, automobila za samostalnu vožnju, do softvera koji pomaže rendžerima u subsaharskoj Africi u sprečavanju provaljivanja slonova. Pored toga, polovina ljudi zaposlenih u Samasorsu su žene.
Zaposleni u Samasorsu sarađivali su sa kompanijama poput Majkrosofta, Gugl, Facebooka, Volmart, Geti Imadžis Glasdor-a.
“Lejla je imala viziju dostojnog rada i obećanje o minimalnoj plati za najugroženije slojeve društva”, rekao je Kenedi Odede, osnivač i direktor zajednice Šajning Hope, koja je sarađivala sa Samasorsom.
Procenuje se da je njena kompanija pomogla oko 50.000 ljudi, ili 11.000 radnika, i onih koji zavise od njih.
Pored toga, Džanah je osnovao i kozmetičku liniju LKSMI, koja je imala istu misiju kao i Samasors – da regrutuje marginalizovane ljude i da im dodeli dostojnu platu. Osnovan 2015. godine, zapošljava stotine ugandskih siromašnih žena koje beru orahe. Izrađuju puter za proizvode za negu kože koji se izvoze u SAD.
Ideju o lansiranju LKSMI rodila je tokom posete Zapadnoj Africi, kada je videla lokalno stanovništvo u Beninu kako u svojim baštama sadi šea orah od kozmetičkog putera.
“Rekla sam: Idem da stvorim izvoznu industriju, ali samo za siromašne žene. Možemo istovremeno da rešimo problem siromaštva i brinuti se za bolju negu kože” , rekla je za časopis Fast Kompani 2016. godine.
Leija je rođena 9. oktobra 1982. godine u Levistonu, u blizini slapova Nijagara. Njen otac Širaiat je građevinski inženjer, a njena majka Martina uključena je u razne poslove od kada se preselila u Sjedinjene Države. Pre oko deset godina počela je da koristi prezime svoje majke. Porodica je neko vreme živela u Arizoni i nastanila se u Los Anđelesu.
Želja Lejle da učini svet boljim mestom rodila se u srednjoj školi kada se pridružila američkoj Uniji za građanske slobode. Tada je posetila i ruralne delove Gane u okviru razmene učenika za podučavanje slepe dece.
“Nikada nisam video takvo siromaštvo. To mi je pomoglo da shvatim kako siromaštvo smanjuje ljude ”, rekla je ona u intervjuu za “Harts on Fajr”, koji se bavi društvenim promenama.
Nakon što je 2004. diplomirala na razvojnim studijama na Harvardu, Janah je radila za konsultantsku firmu Kacenbah Partners iz Njujorka. Potom je osnovala podsticaje za globalno zdravlje i radila u istraživačkoj grupi za razvoj Svetske banke.
Janah je rekla da je njen posao u Samasorsu ojačao njenu veru u potrebu stvaranja pristojnih radnih mesta za siromašne ljude. I dok je većina njenih zaposlenih ostala na započetim poslovima, neki su prelazili na više položaje, a neki su započeli svoj posao.
Din Karlan, profesor ekonomije na Univerzitetu Nortvestern i osnivač ImapctMatters-a, koji meri uticaj neprofitnih organizacija, rekao je da je Samasors postigao svoju misiju.
Jana je preživela njen suprug Tasilo Festetics, roditelji, brat Ved i očuh. Imala je dom na Menhetnu i u San Francisku. U svom blogu za 2018. godinu opisala je izazove sa kojima su suočeni socijalni preduzetnici. “Mi se borimo da stvorimo novi poduhvat, a istovremeno pokušavamo pokazati svetu da se osećaj pravde može uvesti u posao, umesto da samo pokušavamo da donesemo zaradu.”
