Ukoliko smo mislili da religija pripada prošlosti i da živimo u novom dobu “razuma”, trebalo bi se osvrnuti na podatke da se 84 odsto svetske populacije izjašnjavaju kao vernici. Oni su generalno mlađi i imaju više dece od onih koji se izjašnjavaju kao ateisti. Tako da bismo mogli da kažemo da svet, uprkos geografskim varijacijama, postaje sve religiozniji.
Gledajući svetsku populaciju, još uvek je više hrišćana (31,2 odsto). Sledeći su muslimani sa 24,1 odsto. Pripadnika hindu religije ima 15,1 odsto, a budista 6,9 odsto. Jevreji čine 0,2 odsto populacije i koncentrisani su pretežno u Americi i Izraelu. Ostatak verujućih pripada drugim religijskim grupama. Procenat onih koji još uvek praktikuju folklorne ili tradicionalne religije iznosi svega 6 odsto.
Godine 2015. procenat onih koji su se izjasnili da nemaju religijskih aspiracija iznosio je 16 odsto. Oni nisu nužno ateisti, već i agnostici (nisu sigurni u Božije postojanje) i oni koji veruju da neka “viša sila postoji, ali ne mora da bude Bog”.
Geografija dosta utiče na religioznost. Najviše vernika nalazi se u Aziji, ali ona jeste i najmnogoljudniji kontinent. I među njima je najviše hinduista, budista i onih koji upražnjavaju folklorne religije. Najmanje vernika u Aziji ima u Kini.
Njamanje vernika među svetskom populacijom pored Kine nalazi se još u Češkoj republici i Severnoj Koreji.
Prosečna starost u svetu iznosi 28 godina. Dve religije imaju prosečnu starost ispod navedene i to su muslimani (23 godine) i hinduisti (26 godina). Druge velike religije imaju u proseku starije stanovništvo od globalnog preseka: hrišćani 30 godina, budisti 34 godine i jevreji 36 godina. Prosečna starost onih koji se ne osećaju vernicima iznosi 34 godine.
Religija koja najbrže raste u svetu jeste islam i to dvostruko brže nego ukupna globalna populacija. Pretpostavlja se da će između 2015. i 2060. godine biti 32 odsto muslimana i da će ta religija zabeležiti porast od 70 odsto. Hrišćanstvo će, najverovatnije, izgubiti vodeće mesto, uprkos porastu vernika u Africi.
Trebalo bi i da hinduisti zabeleže rast od 27 odsto, kao i jevreji od 15 odsto, zahvaljujući ultra ortodoksnoj struji.
Muslimanke rađaju u proseku 2,9 dece, više od ostalih religija gde taj prosek iznosi 2,2 odsto. Jedino još hrišćani imaju u proseku 2,6 novorođenčadi, ali i veću smrtnost, naročito u Evropi. Ona za sada iznosi 37 odsto.
Čak 23 odsto američkih muslimana za sebe tvrde da su preobraćenici i taj broj konstantno raste, kako u Americi tako i u Evropi, usled priliva izbeglica. Mada, u Evropi se beleži i porast migranata koji prelaze u hrišćanstvo.
Za Kinu se veruje da će do 2030. godine biti većinski hrišćanska zemlja. Pretpostavka je da će to biti protestantska struja, jer ona raste svake godine za po 10 odsto.
