Jama u visoravni Jana u Sibiru, poznata kao krater Batagaika, širi se brže nego što se očekivalo zbog klimatskih promena.
Ponekad nazivana “kapija pakla”, krater Batagaika se prvi put formirao kada je topljenje “permafrosta” tla unutar sibirske tundre počelo da oslobađa tone prethodno smrznutog metana, snažnog gasa staklene bašte, u Zemljinu atmosferu.
Sada su nova istraživanja otkrila da je stopa metana i drugih ugljeničnih gasova koji se oslobađaju kako se krater produbljuje dostigla između 4000 i 5000 tona godišnje.
Nalazi, prema rečima glavnog autora studije, “pokazuju koliko brzo dolazi do degradacije permafrosta”.
On upozorava i da će iz kratera uskoro verovatno iscuriti sav preostali gas staklene bašte koji je ostao. Glaciolog Aleksandar Kizjakov, vodeći autor studije, radio je sa desetak drugih istraživača na novoj studiji, objavljenoj ovog meseca u časopisu Geomorfologija.
Kizjakov i njegove kolege su otkrili da je krater skoro stigao do temeljne stene, što znači da se permafrost skoro sav otopio.
Ali Kizjakov, koji predaje na Moskovskom državnom univerzitetu Lomonosov u Rusiji, primetio je da još uvek postoje mogućnosti da se otapanje nastavi bočno.
“Očekuje se proširenje duž margina i uzbrdica”, rekao je Kizjakov za Atlas Obscura.
“Ovo bočno širenje je takođe ograničeno blizinom stene, čiji se vrh očigledno uzdiže do sedla između najbližih planina oko 550 metara uzbrdo”, objasnio je on. Tim je uspeo da razvije 3D model kako je ledeni permafrost popustio tokom svog višedecenijskog kolapsa koristeći podatke iz različitih nezavisnih izvora. Daljinsko ispitivanje visoke rezolucije — prikupljeno i iz satelitskih podataka i putem letova dronom iznad Batagaike — kombinovano je sa uzorcima permafrosta i drugim uzorcima tla na terenskim ekspedicijama 2019. i 2023. godine.
Svi ti podaci su uneti u njihove kompjuterske modele. Ovaj model im je pomogao da mapiraju i predvide otapanje osnovne geološke strukture permafrosta kako bi otkrili koliko i koji materijali se odmrzavaju unutar njega, a zatim šta se oslobađa, da li u podzemne vode ili u atmosferu.
Rezultati su otkrili, kako je Kizjakov rekao, “kako se dinamički menjaju oblici reljefa u oblastima permafrosta”.
Nikita Tananaev, istraživač na Institutu za permafrost Melnikov u Jakutsku, koji nije učestvovao u novom istraživanju, primetio je da samo ovo curenje iz kratera trajno menja obližnje ekosisteme.
“Ovo će dovesti do značajnih promena u rečnom staništu, a efekat sedimenta koji izbegne pad se čak vidi u reci Jana, glavnoj reci u blizini”, rekao je Tananajev.
(Kurir.rs/Daily mail/Preneo: A.N.)
