Učenici srednje škole “Kralj Petar Prvi” iz Topole prvi put u istoriji ove institucije, ali i među prvima u obrazovnom sistemu Srbije, imaju mogućnost da budu zadrugari, odnosno da u okviru đačke zadruge proizvode hranu, piće i suvenire i da ih prodaju na tržištu. Ima u Srbiji još ovakvih zadruga, ali nisu sve aktivne.
Glavno oruđe im je šporet – bubnjara na kojem peku papriku i spremaju zimnicu, a tu je i mašinica za testenine. Tegle su dobili kao donaciju od privatnog preduzeća iz Topole, a voće i povrće na poklon od lokalnih proizvođača. Recepte su doneli od baka i deka, dok sve ostalo rade sami.
Ideja se rodila ove godine, a đaci su svojih ruku dela prvi put nedavno prikazali publici na 56. “Oplenačkoj berbi”, tradicionalnoj manifestaciji koja se svake godine u oktobru održava u Topoli.
Učenička zadruga “Oplenačka vizija 2019” registrovana je u Agenciji za privredne registre, ima svoja pravila i statut, predstavnike i šifru delatnosti. Pošto se zadruga nalazi u Topoli, u vinogradarskom kraju Srbije, pretežna delatnost učenika i njihovih profesora je gajenje grožđa. Osim toga, oni, između ostalog, mogu da uzgajaju i krave, ovce, da prerađuju i konzerviraju voće i povrće, da mašinski obrađuju metal, da se bave programiranjem, organizovanjem sastanaka ili umetničkim obrazovanjem.
Prema rečima direktora Miloša Petkovića, aktivnosti su počele od prerade voća i povrća i to u najlepšem trenutku za to, u jesen. Uz pomoć topolskih privrednika prikupljen je početni kapital od 70.000 dinara i deca su počela da rade.
– Prvo smo kupili šporet i šerpu, a zatim i ostale potrepštine kako bi učenici nesmetano mogli da pripreme zimnicu. Sve se pasterizuje na tradicionalan, starinski način – uz pomoć šerpe i vode, bez stabilizatora. Profesori su takođe aktivni, bez obzira na zvanje i predmet koji predaju – priča direktor Petković.
Profesorke engleskog jezika i fizike su kod kuće same šile cegere, kako bi pomogle đacima da se što bolje predstave na jednom sajmu.
– Mi smo mešovita škola, imamo tri područja rada: gimnaziju, poljoprivredu, proizvodnju i preradu hrane i mašinstvo i obradu metala, pa su samim tim članovi zadruge učenici raznih obrazovnih profila. Trenutno imamo oko pedesetak aktivnih. Sve se beleži, učenici imaju uvid u stanje na bankovnom računu, u ulaz i izlaz, a nedavno su petoro svojih drugara iščlanili jer nisu bili aktivni – priča direktor Petković za Priče sa dušom, koji je formalno upisan kao direktor zadruge, dok su za organizaciju učenika zaduženi maturanti Jovan Nikolić i Jovana Jovanović.
– Po preporuci predsednika opštine, u goste nam je došla gospođa Jasmina iz Zadružnog saveza Srbije i tako je sve počelo. Uz mnogo dobre energije i truda napravili smo zadrugu i naišli na izuzetno dobar odjek kako ovde u Topoli, tako i u medijima širom Srbije. Nastupili smo i na Sajmu etno-hrane i pića u Beogradu i sada se spremamo za Novogodišnji festival od 23. decembra koji će se održati u našoj školi – objašnjava on.
Đaci su sve proizvode pravili posle časova ili u toku praktične nastave. Na njihovom meniju su: ajvar, kiseli krastavčići, turšija, karfiol, slatko od dunja sa orasima, kompot od jabuka…Troje profesora su mentori u tri sekcije: za hranu, za piće i za suvenire (Nataša Vasiljević, profesorka engleskog, Petar Ristić, profesor fizičkog vaspitanja i Tamara Đorđević, profesorka likovne kulture), dok je predsednica odbora profesorka matematike Ivana Stepanović.
– Naš najtraženiji brend je ljuto grožđe, a odmah uz njega slatko od šargarepe. Za to slatko i za pire od jabuke dobili smo nagradu na Sajmu etno-hrane i pića u Beogradu. Ljuto grožđe se sastoji od grožđa i od ljutih papričica, u isto vreme je kiselkasto-ljutog ukusa, ali dobija i slatkoću od grožđa. Nije klasična zimnica, nije salata, nešto je između – objasnila je maturantkinja jezičke gimnazije Jovana Jovanović iz Natalinaca, dodavši da u ponudi imaju i rezance za supu koja prave po starinskom receptu: jaja, brašno i voda.
– Rad u zadruzi nam ne oduzima mnogo vremena. Nekad ostanemo posle škole, nekad svratimo i subotom, a kad je timski rad, sve se brzo i lepo završi. Mnogi đaci su sa sela, pa su doneli iskustvo od kuće. Ajvar, na primer, skoro svi već znamo da napravimo jer smo to radili sa roditeljima. U školi smo se samo usavršili – poručila je Jovana.
Profesorka likovne kulture Tamara Đorđević mentorka je za sve kreativne detalje. Ona je rekla za Priče sa dušom da je glavna aktivnost ove godine izrada unikatnih novogodišnjih ukrasa, svećnjaka koje đaci sami prave, dekorativnih venčića, ukrasa za jelku od šišarki. Sve je najvećim delom izrađeno od recikliranih materijala.
Raspitujem se i odakle je stigao recept za ljuto grožđe i saznajem da ga je iz Jarmenovaca, susednog sela, donela profesorka grupe veterinarskih predmeta, Svetlana Petrović.
Profesorka Vasiljević kaže da će se učenici na predstojećem bazaru predstaviti sa projarom, pitom gužvarom i pečenim dulecima. Sve se pravi bez aditiva, bez konzervanasa. Učenica Jovana Jovanović dodala je na kraju Priče sa dušom da je srednjoškolcima iz Topole cilj da od novca zarađenog od prodaje zimnice organizuju i plate sebi ekskurzije.
Kaže da su u zadruzi najaktivniji trećaci i četvrtaci, i da je, iako u maju 2020. godine završavaju svoje školovanje ovde, maturantima dodatna motivacija to što su osnivači ove zadruge i što će i ta informacija biti zapisana u njihovim biografijama jednog dana.
Više o ovome pročitajte na sajtu www.pricesadusom.com.
