Stajala dva goluba na grani jednog drveta i gledala kako razbojnici pale kuću jednog poštenog čoveka.
Jedan golub odmah odleti do reke, u svoj kljunić zahvati vode koliko je mogao, pa doleti do kuće i polije po vatri. Nastavi to da radi još mnogo puta iako, zbog činjenice da je tako mali, nije bilo nikakvih efekata na požar.
Drugi golub sve je to mirno gledao i, kada mu je dojadilo, doleteo je do svog prijatelja.
Zašto to radiš kada nema smisla? U tvoj kljun može da stane tek jedna kap vode. Nikada nećeš ugasiti požar? – pitao je prvog goluba.
Možda ne mogu da ugasim vatru sam, ali hoću da se zna na čijoj sam strani bio – odgovori golub i ponovo odlete do reke.
