Bilo je potrebno 700.000 ljudi i više od 36 godina da se dovrši mauzolej prvog kineskog cara Đin Ši Huanga, kompleksa od 56 kilometara kvadratnih koje čuva najimpresivnija vojska koja je ikad postojala – ona od gline.
Ta masivna armija čuvara je simbol cara koji je bio opsednut idejom večnog života, a koji je 221. pr. Kr. ujedinio pod svojom vlašću celu današnju Kinu. Osmo svetsko čudo Vojsku čini više od 8.000 figura u prirodnoj veličini, a napravljene su pre više od 2.200 godina i otkrivene su sasvim slučajno – kad je lokalni seljak 1974. krenuo da iskopa bunar i pronašao ono što se danas smatra Osmim svetskim čudom.
Milioni ljudi svake godine posete ruševine na kojima je postavljen muzej u kineskoj provinciji Šensi, duboko u planinama središnje Kine.
Kompleks grobnice sastoji se od komplikovane mreže podzemnih pećina koje su krcate stvarima koje caru trebaju za zagrobni život, uključujući glinene reprodukcije njegove vojske, porodice, sluga, konja i ostalog osoblja, poznatih kao Vojska terakota. Ona je pokopana oko 1,5 km istočno od groba Đin Huanga, i na 3 nivoa na lokaciji oko 33 km istočno od grada Siana.
Prvo su iskopane figure koje su se nalazile na dubini 4 do 8 metara, a muzej zvan Muzej prvog cara dinastije Đin postavljen je na ruševinama i otvoren za javnost 1979. a ceo je dovršen 1994. Deo će uvek ostati zatvoren. Kineska vlada verovatno nikada neće dozvoliti prekopavanje cele grobnice zbog drevnih verovanja i rituala. Jedan mali deo otvoren je za turiste, dok će glavna grobnica verovatno zauvek ostati zatvorena.
Detalji su do te mere precizno oblikovani da se glinenim vojnicima može videti i linija rasta kose. Figure su okrenute na istok i nalaze se u borbenoj formaciji. Godine 1980. su otkrivene dve kočije 20 metara zapadno od carevog groba. Svaka se sastojala od 3.000 raznih delova i pokretala su je 4 konja. Naredba je bila da se ubiju radnici koji su predobro poznavali grobnicu.
Osim pripadnika vojske, pronađeni su i muzičari, službenici, pa čak i konkubine od terakote, što ukazuje da je želeo da se drugi brinu za njega i nakon smrti. Zanimljivo je da su carevi pre njega sa sobom pokopali žive ljude, pa je njegova odluka da pokopa figure predstavljala veliki korak unapred u civilizaciji.
