Tendencija bega iz grada nije novina, jer ljudi već godinama, pa i decenijama, sve više mir traže na selu. Da li je to dobro za zdravlje?
Dok mnogi to čine samo vikendom, vraćajući se potom životu u urbanoj sredini, neki se odlučuju da trajno zamene mesto boravka, što većina stručnjaka pozdravlja.
Istraživanja pokazuju da je takva odluka za mnoge i nužna, ukoliko žele da sačuvaju narušeno zdravlje, jer mozak stanovnika grada i onih sa sela drugačije reaguje na stres. Do tog zaključka je došao međunarodni tim naučnika, proučavajući kako se ponaša organizam ljudi koji su bili podvrgnuti različitim stresnim situacijama.
Učesnici velike studije su bili podeljeni u tri grupe, pa su tako u prvoj bile osobe koje su celi život provele u gradu, u drugoj one koje su se iz ruralne sredine doselile u grad, a u trećoj doživotni stanovnici sela.
Naučnici su otkrili da je mozak osoba koje su se doselile u grad najveću reakciju na stres imao u predelu amigdale, delu zaduženom za osećanja i raspoloženja. Kod ljudi odraslih u urbanoj sredini najveći odgovor organizma se dogodio u limbusu, delu mozga koji reguliše stres. Čak ni beg u seoski život ne može odmah da ispravi stvari.
Ako ste dugo živeli u gradu ni preseljenje ne može domah da pomogne.
– Iako ste se preselili i više ne živite u gradu, ali ste u njemu proveli 15 godina, struktura vašeg mozga i dalje je osetljiva na stres – tvrdi Jens Prusner, direktor Centra za proučavanje starenja pri Univerzitetu u Montrealu.
Upoređivanjem slike mozga oko 100.000 volontera koji su došli iz grada sa onima koji su već živeli u ruralnim sredinama, naučnici su zaključili da te razlike objašnjavaju zašto ljudi iz urbanih područja češće mentalno obolevaju, pa su tako, na primer, dva puta skloniji šizofreniji.
Za to je, objašnjava nauka, kriva svakodnevna izloženost stresu – saobraćajnim gužvama, buci, zagađenosti vazduha…
– Stres se, između ostalog, definiše i kao stepen svakodnevnih poteškoća sa kojima moramo da se nosimo. Ako živite u gradu, njih je mnogo više u poređenju sa onim što proživljava stanovnik ruralne sredine – kaže Prusner.
