Istraživanje tih naučnika iz Izraela jedno je od najdetaljnijih analiza o tome šta se događa u našem organizmu kada konzumiramo probiotike.
Probiotici se smatraju zdravim i dobrim za crevnu floru. Međutim, rezultati su pokazali da imaju mali ili nikakav uticaj na organizam.
Tim na naučnom institutu Vajzman je napravio sopstveni kotel probiotika koristeći 11 vrsta bakterija koje su prepoznate kao dobre bakterije, uključujući Lactobacillus and Bifidobacteriju.
Probiotik je pilo 25 zdravih dobrovoljaca tokom jednog meseca.
Potom su ih uspavali i hirurški uzeli uzorke s više mesta, od trbušne duplje do tankog i debelog creva.
Istraživači su nastojali da uoče mesta gde su se bakterije uspešno naselile i jesu li dovele do nekakvih promena u aktivnostima creva.
Rezultati, opisani u časopisu “Cell”, pokazali su da su u pola slučajeva dobre bakterije ušle kroz ušnu šupljinu, ali i direktno izašle “na drugu stranu”.
U ostalim slučajevima su se kratko zadržale u probavnom sistemu pre nego što su ih “pregazili” naši sopstveni mikrobi.
Ljudski probavni sistem dom je bilione bakterija koji u njima žive, a svako od nas ima drugačiju mikrobiološku sliku.
Doktor Eran Elinav kaže da je stoga pogrešno očekivati da će gotov probiotik jednako delovati na sve.
Rekao je da će probiotici u budućnosti morati da se “kroje” prema potrebama individualnih pacijenata.
“Kupovanje probiotika koji nisu skrojeni po potrebama primatelja, poprilično je beskorisno”, kazao je Elinav BBC-ju.
