Otkrili su da se brzina kojom se Zemlja okreće oko svoje osi povećava što će rezultirati “kraćom” godinom.
Naime, na Zemljinu rotaciju utiče čitav niz faktora od atmosfere i okeana pa do njenog tečnog jezgra. Međutim, zbog bržeg okretanja, dan će tokom 2021. godine biti za 0,05 milisekundi kraći nego što je to uobičajeno. Kada se sabere koliko će dani tokom godine biti kraći, dolazimo i do kraće godine.
Poslednji put kada je prosečan dan bio kraći od 86.400 sekundi tokom cele godine bilo je 1937. godine.
Ako se Zemljina rotacija dovoljno promeni, atomski satovi postaće netačni, što znači da će morati da se doda ili oduzme sekunda kako bi se ponovno uskladili. Takva je praksa uvedena 1972. godine, otkada je dodato 27 sekundi.
