Direktorica Osnovne škole „Petar Kočić” iz Inđije Svetlana Pešut i Novosađanka Dajana Miković, majka četvoro dece, primer su svima kako svako može da učini malo i pomogne tokom novonastale situacije.
Svetlana šije maske po ceo dan u svojoj školskoj kancelariji i do sada je uspela da podeli čak 120 maski radnicima Hitne pomoći, dežurnim nastavnicima u školi, policiji, ali i drugima, navodi novosadski Dnevnik.
– Počela sam da šijem pre pet dana, kada je ćerka trebalo da krene u jutarnju smenu, jer radi u Hitnoj pomoći, i iako imaju u Domu zdravlja maske, velika je potreba u odnosu na broj koji imaju i trebala joj je bolja zaštita – kaže direktorica.
– Ovo su maske koje se mogu sterilisati, prepeglati i koristiti više puta. Ćerka specijalizira anesteziju, te sam joj za hirurušku salu već šila kapice, a da bi bilo malo veselije, pravila sam joj dezenirane, tematske za Novu godinu ili Uskrs. Tako su i sada ove maske vesele, jer je proleće, a kad ljudi već moraju da ih nose, jer su korisne, neka budu i simpatične.
Pešut je napravila maske prvenstveno za ekipu Hitne pomoći, da bi sašila i za svoje kolege, koje imaju dežurstva u školi, ali i za sve koji su došli u školi, dobili su masku od direktorice.
– Napravila sam masku i za ekipu Policije, sa kojom sarađujemo, kao i inspektore koji su na terenu i stalno su u kontaktu sa ljudima, ali i strancima koji dolaze – kaže Pešut, koja je napravila maske i za kolege iz drugih škola.
Maske su juče i dobili i oni iz Dispanzera, a Svetlana ne može da postigne sve da sašije kolika je potražnja, te za nju nije ostala nijedna maska.
– Sebi nisam ostavila nijednu masku, sve sam podelila, bitno je da imaju medicinari i drugi, napraviću ja i sebi jednu kad budem izlazila – kaže Svetlana, koja sada ostaje u školi do 19 časova kako bi šila na miru, kad se svi raziđu.
Ekipa Gerontoloških sestara iz Beograda je poslala materijal za maske, jer je Svetlanina komšinica gerontološka sestra i budući da idu u kućne posete, maske su im neophodne, te je direktorica i za sve njih napravila nekoliko komada.
– Nastavljam sa akcijom dokle god bude bilo potrebe. I na Fejsbuku sam videla da se i druge žene priključuju što je lepo, čak i jedna učenica iz Ljukova. Njena baka mi je javila, kaže videla je na Fejsbuku da ja pravim i šije i ona svim ukućanima – kaže direktorica. – Nije fraza i svako treba na neki način da se uključi i pomogne, kako god može, ili da volontiraju ili da poštuju mere i sede kod kuće da ne ometaju druge.
I Mirjana Ivanović Iz Inđije napravila je masku za sebe i otišla do prodavnice, da bi je zaposleni u „Žutom dragstoru” zamolili da i njima sašije, te je tematski napravila žute maske za svi šest radnika, kada su je zamolili za još, te im je juče isporučila novih 50.
U Inđiji 79 osoba u izolaciji, dvoje uhapšeno, bez zaraženih Predsednik Opštine Inđija Vladimir Gak kaže da u Inđija nema nijednog zaraženog koronavirusom.
– I sada sedim, krojim nove troslojne maske u koje se stavi i maramica. Ne pravim obične, već one perive, što se posle i ispeglaju, a normalno je da ću maske dati, svašta da naplaćujem – kategorična je Mirjana. -Čak sam pozajmila i mašinu od komšinice, jer je u koferu, a moja na tavanu. Materijal je bio spreman za ćerkinu posteljinu, ali dobiće novi. Na Jutjubu sam našla kako Kinezi prave maske i malo su komplikovanije zbog tri sloja, između kojih se stavi maramica, koja može da se menja, ali maska može duže da se nosi. U maramicu stavim i ekstrakt od limuna.
Ona kroji još 100 maski, jer pomenuti dragstor ima 15 marketa i 35 radnika.
– Prvo maske dobijaju žene na kasi, jer su one u najbližem kontaktu sa mušterijama, pa štite i sebe, ali i sugrađane, te je važno da smo i mi zaštićeni koji dolazimo u prodavnicu, a zatim će dobiti i ostali – kaže Mirjana Ivanović.
Mlada novosađanka Dajana Miković, majka četvoro dece, i pored svih obaveza koje majčinstvo nosi, želela je da da doprinos u ovim teškim vremenima, šijući maske i poklanjajući ih.
– Šijem pamučne pelene za bebe, što mi je izduvni ventil, i kada je krenula ova fama oko nestašica maski, prvo za sebe nismo mogli da ih nađemo, a ni za naše starije bližnje, pa sam pomislila da mogu ja da ih sašijem – počinje priču Dajana.
– Zatim sam oglasila na mom „Fejsbuk” profilu poziv prijateljima da me kontaktiraju ako žele maske i da ću ih besplatno sašiti, kad već imam mogućnost. Međutim, to je dobilo malo veće razmere, a pošto sam povezana s dobavljačima materijala zbog šivenja pelena, zamolila sam ih da mi poklone višak materijala, za šta su imali potpuno razumevanje. Odazvali su se mojoj molbi i tako je krenulo.
Kako kaže sagovornica, maske šije od materijala koji je 100 odsto organski pamuk. U početku, kada je sve radila sama, trebalo joj je oko sat i po – dva da napravi jednu masku jer je posao podrazumevao seckanje materijala, krojenje i šivenje. Međutim, povezala se sa ženom koja ima industrijske mašine te joj je ona mnogo pomogla tako što je sav materijal koji ima i iskrojila, i sada može brže da se posveti šivenju jer je potražnja iz dana u dan sve veća.
Obavezno iskuvavanje i peglanje pre korišćenja
Naša humanitarka Dajana Miković objašnjava da ljudi prave veliku grešku jer jednu pamučnu masku nose po ceo dan, što uopšte nije dobro. Ona već posle dva sata gubi svako svojstvo i nema više zaštitnu funkciju. Stoga je veoma bitno je posle tog vreme skinuti, iskuvati i ispeglati pre nego što se ponovo stavi na lice.
– Bitno je njihovo pravilno održavanje, a pošto je rečeno da virus umire na temperaturi većoj od 23 stepena, ipak je savet da se pamučne maske peru na minimum 60 stepeni – kaže Dajana, dodajući da je nakon sušenja obavezno i peglanje, naročito proći vrelom parom iz pegle zbog dezinfekcije, jer im je to sterilizacija. – Tek nakon svega primenjenog spremne su za upotrebu.
– Sada mi treba svega tri minuta da je napravim, sve radim po šablonu medicinskih maski, ne pravim krojeve s interneta – kaža naša sagovornica. – S obzirom na to da sam mnogo zauzeta oko šivenja, imam pomoć od supruga i najstarijeg sina, koji rade sve ostalo po kući – čuvaju mlađu decu, održavaju kuću, usisavaju, peru sudove, peru i šire veš i slično, a ja sam fokusirana samo na šivenje. Ko god mi se javi i koliko god maski treba, a stvarno se mnogi javljaju, ja im sašijem. I dalje je veliki problem oko njihove nabavke i ne znam šta će biti do kraja, ali dokle god bude trebalo, ja ću ih stvarati.
Kako kaže ova mlada majka, do sada je sašila oko 100 maski, koje je podelila ženama koje su joj se prve javile na „Fejsbuk„ profilu, a to su trudnice i majke male dece jer im je psihički lakše da imaju zaštitu, što je i razumljivo u trenutnoj vanrednoj situaciji. Osim za njih, dosta maski je Dajana sašila sestri i drugaricama koje rade u bolnicama jer su im maske najpotrebnije.
