Problematika odlaska ljudi iz Bosne i Hercegovine pritiskala nas je i u prošlosti, o čemu svedoče često citirani stihovi Šantićeve poeme “Ostajte ovde”. Danas je ona naročito aktuelna. Kako kaže veliki pesnik, “Sunce tuđeg neba, neće vas grejat k’o što ovo gre; Grki su tamo zalogaji hleba gde svoga nema i gde brata nije.”
Zasigurno da ima puno istine u opevanom, ali mlade ljude iz BiH ništa ne sprečava u odlasku trbuhom za kruhom. Nema više ni pesnika ni umetnika da im podiže moral.
Puno je razloga za otići, odlaze kompletne porodice, osobe koje ne mogu ostvariti pravo na zaposlenje, ali i oni situirani sa stabilnim i sigurnim primanjima. Odlazak više nije ni trend, već način razmišljanja.
I dok bi masovni odliv mlađeg stanovništva u mnogim zemljama bio alarm za uzbunu, donosioci odluka kod nas ništa ne preduzimaju.
Iako retki, primeri mladih koji su imali mogućnost i ponude za odlazak, a odlučili su se za ostanak, ipak postoje. Možda je i to neka nada da nećemo postati zemlja staraca.
Svoju budućnost u BiH vide i dve devojke, Eldina Elšan i Emina Đokić, koje su zaposlenje našle odmah po završetku srednje škole. Njihov trenutni poslodavac je Đemila Talić-Gabrijel, uspešna ambasadorka dobre volje Sigurne kuće u Sarajevu, čiji se suprug, australijski biznismen Kristofer Gabrijel, odlučio da uzme državljanstvo BiH, u situaciji kada se mnogi odriču ove države.
– Završila sam školu za kozmetičkog tehničara u Sarajevu. Od 18. godine radim u struci. Ko zna i želi, bolju budućnost može izgraditi gde god da se nalazi. Važno je biti dobar radnik, onda sebi možeš napraviti dobar život. Zbog toga sam i ja odlučila da svoj put nastavim u zemlji u kojoj sam se rodila. U mom poslu, konkretno, jako je važno što sam imala dobru praksu na samom početku, a to je osnova za dalji rad – rekla je Eldina Elšan.
Iste stavove deli i njena koleginica, Emina Đokić, koja se u srednjoj Medicinskoj školi školovala za fizioterapeutskog tehničara, nakon čega je obrazovanje nastavila u oblasti fizikalne terapije na Fakultetu zdravstvenih studija Univerziteta u Sarajevu.
– Poslom fizioterapeuta sam se počela baviti kroz praksu već u srednjoj školi, sa nekih 15 godina. S godinama se moje znanje nadograđivalo i usavršavala sam se kroz kasnije radno iskustvo. Radila sam u domovima zdravlja, spa centrima, a trenutno radim u bjuti centru u kojem sam jako zadovoljna uslovima rada. Pohađala sam dosta edukacija i za kozmetičke i bjuti tretmane lica. Ko hoće i zna da radi, ima želju za svakodnevnim usavršavanjem u onome što radi i voli, mislim da ima puno mogućnosti za razvoj i napredovanje i u BiH. Jedna sam od retkih koje odlazak, recimo, u Nemačku apsolutno ne privlači, od njihovog jezika pa nadalje – kaže Emina Đokić, prenosi prenosi Srpskainfo.
