Koliko dugo? Dovoljno dugo da zadovoljite vaša čula i žeđ za avanturom.
Koliko će vas koštati? Ukus vina, gostoprimljivost i priče koje će se dugo prepričavati nemaju cenu.
Makedonija je broj jedan za ljude koji vole da vide i da naprave sve što su nekad zamišljali.
Makedonija se nalazi u srcu Balkana i može se pohvaliti sa više od 45 međunarodnih letova, redovnih linija i čartera sa aerodroma u Skoplju i Ohridu. Ako vozite, auto put E-75 što počinje od Norveške do ostrva Krita u Sredozemnom moru, odneće vas pravo u srce Makedonije.
Makedonija ima površinu od 25.713 km2, 80% zemlje je planinski sa 38 planina i 20 vrhova sa nadmorskom visinom iznad 2000 m. Na teritoriji Makedonije postoje 3 nacionalna parka, 43 jezera, od kojih 3 tektonska, 25 glacijalnih i 15 veštačkih i neverovatnih 280 sunčanih dana u godini. To je zemlja koja je pogodna za savršeni balans između rekreacije i relaksacije.
Tradicionalna šetnja kaldrmom Stare skopske čaršije
Glavni grad je Skoplje, metropola čije urbano srce kuca 24/7. Ukoliko od nekog Skopljanca potražite da doznate na kom mestu može da se oseti duh glavnog grada, on će vas sigurno odmah uputiti na šetnju do Stare skopske čaršije. Postoji jedinstven razlog zašto je to tako – čaršija je mesto što spaja tradiciju sa modernim, ona je krvotok grada, gde se poznanstva održavaju i proširuju, a u njoj je svaki korak parče istorije, svaka građevina vas oduševljava. Čaršija oslikava multikulturno društvo grada.
Skopska čaršija opstaje više od sedam vekova. Prostire se od Kamenog mosta do Bit-pazara i Kaleta. Izgrađena je na primeru drugih vizantijskih metropola. U 16. i 17. veku postala je jedna od najvažnijih orijentalnih čaršija na Balkanu, a sredinom 17. veka u njoj je bilo čak 2150 radnji. Iako je preživela nekoliko katastrofa, kao što je požar iz 1689. godine ili zemljotres iz 1963. godine, čaršija opstaje do danas i predstavlja gordost grada. Sada preovlađuje otomanska arhitektura, ali se primećuju i ostaci vizantijske.
Posebne znamenitosti su hanovi, među kojima Suli han, Kapana han i karavan saraj Kuršumli han; kao i amami kao što su Čifte ili Daut Pašin amam – i svaki od njih nosi svoju neponovljivu priču. Skoro da nema važnijeg objekta iz čaršije koji se danas ne pretvara u galeriju ili muzej.
Kao simboli grada Skoplja su i tvrđava Kale i Kameni most. Tvrđava se uzdiže iznad grada i mirno gleda u njegovu prostranost, a most je podignut preko reke Vardara i povezuje trg „Makedoniju“ i „Staru skopsku čaršiju“. Od nekadašnje impozantne tvrđave danas je ostao 121 metar dugačak bedemski zid, tri kule i ogromno bogatstvo otkrivenih arheoloških nalaza, među kojima je i bronzana moneta Aleksandar III. Računa se da je Kameni most izgrađen u 6 veku kada je imao drugačiji oblik od današnjeg. Most je više puta oštećen i obnavljan, a najznačajniju obnovu imao je 1579. godine. U toku Drugog svetskog rata spasen je rušenja, jer je sprečeno aktiviranje postavljenog dinamita od strane fašističke vojske. Sadašnjost mosta razlikuje se od burne prošlosti i danas najvažniji cilj pešačkog Kamenog mosta je spajanje dve obale reke Vardara i povezivanje žitelja Skoplja i njihovih kultura.
Skoplje vas poziva na šetnju tesnim ulicama popločanih kaldrmom kroz lavirinte čaršije. Izgubite se u lepotama arhitekture, posetite neku radnju, okusite lahmadžun, ćevape ili burek, zasladite se ratlukom i popijte čaj!
Makedonija vas poziva na aktivno druženje sa prirodom
Priroda vas u svakom momentu iznenađuje idealnim uslovima za različite sportove i rekreativne aktivnosti, nudeći vam uzbudljiva i jedinstvena iskustva daleko od svakodnevice.
Makedonija je tiha i lepa planinska zemlja, zbog toga je pešačenje razvijen sport. Planine Jakupica, Šar Planina i Korab su najprivlačnije za turiste zbog neverovatnog pogleda sa planinskih vrhova odakle mogu da se naprave lepe slike za privatne kolekcije. Planinski biciklizam je sport koji se sve više razvija, gde postoje bukvalno hiljade „off-road“ staza. Svaki planinski klub iznajmljuje bicikle i organizuje regionalne planinske biciklističke ture. Najatraktivnija je biciklistička staza duga 33 kilometra u Nacionalnom parku Mavrovo. Svako godišnje vreme ima svoju bajkovitost u Nacionalnom parku Mavrovo. Zato je ova destinacija savršena i za letnje i za zimske periode. Zima u Mavrovu je čarobna. Tada možete da posetite snežni grad Bunec i da se uputite ka skijaškim terenima. Prekrasne snežne staze na planini Bistri probudiće sportistu u vama, a teren nudi mogućnost i za noćno skijanje.
Bakrdan
Zbog toga što se odlikuje velikim brojem sunčanih dana turistički centar Popova Šapka, u letnjem periodu predstavlja polazno mesto za nekoliko planinskih penjanja i šetnji po živopisnim pejzažima, a teren je idealan i za ljubitelje biciklizma. Svakog leta ovde se održava planinski biciklistički maraton „Šarske vode“. Najkarakterističnija odlika Popove Šapke je to što je pola godine pokrivena snegom. Ovaj najstariji i najpoznatiji zimski sportsko-rekreativni centar u Makedoniji krase prekrasni skijaški tereni sa površinom od 35 km2. Na ovim stazama održava se i tradicionalni Šarplaninski kup u veleslalomu i slalomu.
Plivanje je široko rasprostranjen rekreativni i takmičarski sport u Makedoniji. Svake godine, u drugoj polovini avgusta, plivačka elita iz celog sveta skuplja se u Ohridu. U Ohridu se održava plivački maraton koji počinje od manastira Svetog Nauma i pliva se po dužini obale gradskog pristaništa, oko 30 kilometara. Od 1998. godine Ohridski plivački maraton je ušao u Svetski plivački klub pod pokroviteljstvom FINA-e, Svetske plivačke asocijacije.
Ribolov je bio i dalje ostaje jedan od najpopularnijih sportskih rekreacija u Severnoj Makedoniji. Dojransko, Mavrovsko i Tikveško Jezero i reka Radika su najatraktivniji i najmasovnije posećeni. Ribolov uz pomoć mandre je najatraktivniji ribolov od svih vrsta na Dojranskom jezeru, koji traje oko šest meseci i počinje u oktobru, a završava se pri kraju marta sledeće godine.
Uzbudljiva planinska tura kroz Galičnik, daleko od gradskih draži i pritisaka urbanog načina života. Iskustvo koje se pamti i pogled koji ne možete videti na drugom mestu.
Domovina gurmana i nadaleko poznata makedonska gostoprimljivost
Makedonija je zemlja ukusa. Ako sedneš da jedeš u Severnoj Makedoniji, apetit će ti se povećati već pri prvom zalogaju prinete hrane. Ako se popiješ samo jedan gutljaj vina, nikada nećeš moći da ugasiš žeđ. Ovde ljudi znaju kako da uživaju u hrani, a hrana je svojevrstan ritual.
Mnogo sunčanih dana je izvor bogatih ukusa i mirisa u makedonskoj kujni. Podneblje se odlikuje klimom koja je pogodna za gajenje voća i povrća i raznovrsnih biljaka i začina. Svake godine voćnjaci i bašte pune su neodoljivo ukusnog ploda, bačve su uvek bogate, a meso je prirodno i izvanredno kvalitetno. Lako je zadovoljiti svaku kulinarsku želju – kako onih koji vole mesne i riblje specijalitete, tako i onih kojima je prioritet raznovrsna vegetarijanska hrana. Svako godišnje doba ima određenu sezonsku hranu, a skoro svaki kraj ima svoj poseban specijalitet. Jednostavno, otkriva vam se veliki izbor pri kojem ne možete da pogrešite.
Dolina ukusa gasi žeđ svakom turisti koji dolazi da degustira najkvalitetnije makedonsko vino. Postoji jedna legenda koja govori da je jedno vreme u najsušnijem regionu u Makedoniji, tikveškom, bilo više vina nego vode.
U vreme antičke Makedonije održavali su se tzv. „Dionisovi dani“ u čast boga vina Dionisa. Svaki gutljaj makedonskog vina je savršenstvo poklonjeno od bogova. Vinogradari za svog zaštitnika imaju Svetog Trifuna, zato je 14. februar dan posvećen ovom svecu, a tikveški vinogradari ga obeležavaju izvođenjem raznih običaja: rano ujutru ide se u crkvu i uzima se osvećena voda, pa se njom prskaju vinogradi i obredno se orezuju.
Makedonija ima 280 sunčanih dana i pogodna je za gajenje elegantnih vina sa bogatstvom izazivajućih nota moćnih i jedinstvenih ukusa, bogate koncentracije mirisa i svežine. Kvalitetno vino za jake karaktere pravi se od kvalitetnog grožđa. Makedonske vinarije široko otvaraju vrata svim posetiocima koji zajedno sa timom somelijera na zabavni, neformalni i relaksirani način mogu da zakorače u vinsku degustaciju kombinovanu sa različitim vrstama hrane.
izvor: politika.rs
