Kada se govori o Teslinom naučnom doprinosu, uglavnom se pominje njegov doprinos elektrotehnici i mašinstvu a manje doprinos medicini, koji je nesumnjiv. Slobodno se može reći da je Tesla mnogo toga uradio u oblastima koje su primarno bile van njegovog fokusa, navodi Vladimir Jelenković.
„O medicini vrlo malo znamo ili govorimo, a Tesla je puno toga uradio pre svega u elektroterapiji koristeći svoje visokofrekventne struje i naravno nadovezao se na sve ono što su uradili veliki naučnici njegovog doba ili pre njega, kao što su bili Amper, Volta, Erste Dom i mnogi drugi naučnici koji su dali te prve alate“, dodaje Jelenković.
Krajem 19. veka stiže Krupsova cev, potom Tomsonovo otkriće elektrona ili Hercovi talasi. Pojavljuje se Rendgen sa svojim otkrićem rendgenskih zraka, a na sve to se Tesla nadovezuje visokofrekventnim strujama i na vrlo snažan način utiče na razvoj elektroterapije.
Tesla je prvi čovek koji je pokazao da visokofrekventne struje i visoki naponi od više miliona volti nisu opasni po život, čak ne mogu ni da izazovu neke ozbiljne neprijatnosti. To su čuveni eksperimenti iz Kolorado Springsa o kojima se najčešće govori. On je taj svoj patent visokofrekventnih struja i Teslinog kalema registrovao još 1891. godine.
„Naravno, to je bila njegova borba protiv rata struja, da dokaže ono što je Edison tvrdio da naizmenična struja služi samo za ubijanje pasa ili čak i ljudi. Zato je bio veliki pobornik električne stolice da bi dokazao koliko Tesla nije u pravu. Međutim, Tesla je upravo time što je pokazao da to nije opasno otvorio jednu zaista široku brešu, front za razvoj elektroterapije i danas se Tesla smatra jednim od ključnih rodonačelnika takozvane medicinske dijatermije, dakle jednog postupka koji se koristi u medicini, gde se visokofrekventne struje koriste za zagrevanje organa, okolnih tkiva, zglobova i mogu da pomognu u liječenju različitih tegoba“, objašnjava Vladimir Jelenković.
Tesla je eksperimentisao sa vakuumskim staklenim cevima i primetio je da u određenim okolnostima, uz korišćenje visokofrekventnih struja, dobija nešto jako čudno. On je to nazvao black light – crna svetlost i special radiation. Primetio je i da uz korišćenje nekih fosforescentnih i fluorescentnih materijala može dobiti nešto što je on nazvao shadow graphs.
„I u suštini nije dobio ništa drugo nego upravo te snimke koje je mnogo kasnije dobio Rendgen. Dakle, čuveni su snimci Teslini sa njegovom šakom, sa stopalom, sa ljudskom lobanjom koje je napravio upravo na taj način. Tesla je čak i održao jedno vrlo ozbiljno predavanje o tome 1892, a tek će 1895. na svoj način Rendgen otkriti zrake koji su nazvane po njemu i čak dobiti Nobelovu nagradu, prvu Nobelovu nagradu za fiziku“, napominje gost Jutarnjeg programa.
Tesla je, u stvari, rodonačelnik radiologije i svega onoga što znamo o rendgenskim snimcima. Čak je kad je saznao za otkriće tih zraka napravio još svojih grafika senki i poslao Rendgenu koji ga je sa velikom znatiželjom upitao kako je to uspeo da dobije.
„Nažalost, Tesla nije dobio još jednu Nobelovu nagradu u nizu koju svakako zaslužuje, a praktično nema nikakvo priznanje za to svoje otkriće. Posle toga, imao je onaj čuveni požar u laboratoriji te iste 1895. godine, kada su izgoreli praktično svi materijali, instrumenti, sve ono što je izlagao recimo u čuvenoj svetskoj izložbi u Čikagu 1893. Pa i mnogi snimci koje je pravio tim svojim načinom specijalne radijacije. Tako da je posle toga prestao da se bavi time, ali nije prestao da upozorava na opasnost od rendgenskih zraka“, dodaje Jelenković.
Svaki radiolog svakoga dana izgovori Teslino ime
Tesla je jedinica u međunarodnom sistemu mera koja služi za merenje magnetne indukcije, odnosno jačine fluksa. I ona se koristi upravo u nečemu što predstavlja najveće domete savremene medicine, dakle korišćenje nuklearne magnetne rezonance u medicinske svrhe, u dijagnostici.
Sa druge strane, postoje mnogi uređaji gde se koristi još jedan Teslin vrlo važan patent, a t je daljinsko upravljanje.
Teslin brodić na daljinsko upravljanje je iznedrio oblast bez koje mi danas ne možemo da zamislimo savremeni život – upravljanje svim mogućim gedžetima u industriji, u kućnoj upotrebi pa sve do rovera na Marsu kojima se upravlja sa Zemlje, iz kontrolnog centra.
„Naravno da je logično očekivati da toga ima i u medicini. Znači imate niz implantata kojima se može bežično komunicirati, daljinski upravljati. Recimo, određivanje doza insulina kod dijabetičara ili za razne neuroproteze, korigovanje rada pejsmejkera, bilo čega drugog. I naravno sve do onoga što se zove telehirurgija“, naglašava naš sagovornik.
„Tesla je, osim priznanja Američkog elektroterapeutskog društva, kad je postao počasni član 1893. za svoje zasluge u medicini i posebno elektroterapiji, dobio još jedno priznanje, upravo pomenutu međunarodnu jedinicu, gde je uz još 18 značajnih naučnika, kao što su Volta, Amper, Om, Sivert i mnogi drugi. Dakle, možda ne moramo toliko da žalimo što nije dobio nekoliko zasluženih Nobelovih nagrada, jer je na ovaj način ušao u hram nauke i ostao za sva vremena neko ko je na vrhu tog naučnog Olimpa“, zaključuje Vladimir Jelenković, autor izložbe „Teslin doprinos medicini“.
Izvor: rts.rs
