После распада Југославије 1991. и деценије етничких сукоба потом, балкански криминалци су из хаоса изградили успјешне шверцерске операције. Када се почетком 2000-их успоставио мир у том региону, неки од њих су кренули у Латинску Америку у потрази за новим могућностима, пише Ројтерс.
Балкански кријумчари савладали су логистику шверца кокаина из Јужне Америке у Европу, кажу власти, а полиција се на копну и мору труди да одржи корак с њима, наводи британска новинска агенција Ројтерс а преносе подгоричке Вијести.
У средишту приче је осуђивани трговац кокаином Слободан Костовски (70), држављанин Србије, који је 2018. побегао из бразилског затвора и вратио се у Европу, а августа прошле године је у оквиру велике међународне акције ухапшен у Београду због пошиљке 2,7 тона кокаина из Бразила једрилицом заплењеном на Атланстком океану, у близини шпанских Канарских острва. Повратак Костовског у Европу 2018. године поклопио се с повољним тренутком за трговину кокаином на том континенту – пише Ројтерс. Производња у Јужној Америци је порасла током протекле деценије, а балкански трговци су били у савршеној позицији да подстакну европску потражњу. Они сада доминирају сложеном логистиком транспорта кокаина из производних лабораторија у Андима до уличних продаваца у Паризу, Лондону и Берлину, доприносећи да Европа постане светско тржиште кокаина Број један.
То су постигли тако што су успоставили контакте с криминалцима у заједницама балканске дијаспоре са обе стране Атлантика, и инфилтрирајући се у систем поморског транспорта који обавља 90 одсто светске трговине робом, кажу амерички, европски и латиноамерички агенти који се боре против промета наркотика. Балканске групе кријумчара избегавају територијалну структуру картела из Мексика и Колумбије организовану „одозго надоле“, те раде у малим ћелијама појединаца с по неколимо идентитета и пасоша, које су веома мобилне, тајне и способне да пренесу запањујуће велике количине кокаина – рекли су званичници служби за борбу против наркотика. Иако те банде нису монолитне и упуштале су се у крваве међусобне спорове, власти су их све заједно назвале „Балканским картелом“ у којег је тешко продрети, а још теже га је срушити.
– Балкански картел не постоји као строга хијерархијска структура – рекао је Ројтерсу бивши званичник америчке Агенције за борбу против дрога (ДЕА) који је истраживао те банде и додао: „ту нема кума“.
– Балкански криминалци су више него срећни што раде са Израелцима, Холанђанима, Швеђанима, Доминиканцима, кинеским тријадама. Радиће, заиста, с било ким – рекао је бивши званичник америчке службе ДЕА. Међутим, Балканци се углавном клоне Сједињених Држава јер су обесхрабрени доминацијом мексичких картела и строжим полицијским надзором у САД. Власти кажу да је надмоћ балканских криминалаца у глобалној трговини кокаином плод њиховог дводеценијског улагања у људе и везе с обе стране Атлантика.
Хиљаде људи с Балкана раде на теретним бродовима, од којих су се неки показали подложним корупцији или принуди, по службама за борбу против наркотика, полицијским извештајима и судским документима. Балкански кријумчари подмићују или прете балканским морнарима да би убацивали дрогу у транспортне контејнере с робом, скривали кокаин међу својим стварима или га на отвореном мору товарили у своје бродове с чамаца.
Извор: vijesti
