U martu će biti 15 godina od osnivanja jedne od najpoznatijih firmi na svetu koja proizvodi jogurt. Firma se zove “Čobani”. Ono što je posebno zanimljivo je životna priča njenog osnivača Hamdija Ulukaja.
Poreklom iz kurdske farmerske porodice iz malog sela u Turskoj, Ulukaja je došao u SAD 1994. godine. Počeo je sa skromnom fabrikom feta sira 2002. godine na savet svog oca, ali njegov pravi uspeh dolazi iz velikog rizika: kupovinom velike propale fabrike jogurta u državi Njujork 2005. godine, bez prethodnog iskustva, stvorio je imperiju Cobani koja je postala vodeći brend jogurta u Americi.
Sa dvadeset dve godine, u potrazi za boljim životom, Hamdi odlazi iz svog siromašnog bliskoistočnog sela na bogati Zapad. Na obalama drevnog Eufrata, njegova porodica je imala malu farmu ovaca i koza. U potrazi za hranom, porodica Ulukaja je vodila polunomadski život, i upravo na takvom jednom putovanju, rođen je Hamdi Ulukaja. Rođen je 26. oktobra 1972. godine. Završio je političke nauke Univerziteta u Ankari, a danas je kurdski preduzetnik i biznismen, koji živi u Sjedinjenim Američkim Državama. Vlasnik je, osnivač, predsednik i izvršni direktor mega imperije Cobani.
Po dolasku u SAD, počeo je da studira engleski jezik, a takođe je pohađao i kurseve o poslovanju i preduzetništvu, da bi se na kraju zaposlio na jednoj farmi u blizini Njujorka.
Na toj farmi ga je posetio otac i u Tursku se vratio razočaran ukusom sira koji se na njoj proizvodio. Zato je svom sinu predložio da proba da uveze i proda u Americi sir sa njihove porodične farme. Uvozni sir bio je toliko prodavan da je Hamdi na kraju otvorio malu proizvodnju sira zvanu „Euphrates“ u Džonstonu u državi Njujork. Ipak, nakon dve godine biznis je propao a tog se perioda Hamdi Ulukaja danas seća kao najizazovnijeg perioda u životu.
Sve što je potrebno je san i spremnost na rizik – rekao je o svojim poslovnim počecima.
Za rizik se pobrinuo – slučaj. 2005. godine u poštanskom sandučetu, Hamdi je pronašao letak koji je oglašavao prodaju gotovo vek stare Kraftove fabrike jogurta. Iako je letak bacio, Ulukaja je ipak otišao u posetu fabrici i, uprkos savetima advokata i bankara, rešio da je kupi. Para nije imao pa je uzeo pozajmicu i, kako kaže, nadao se najboljem.
Baš kao i sir, ni jogurt (koji u Americi zovu grčkim) nije bio ni blizu onoga na šta je u detinjstvu navikao sin kurdskog seljaka.
Stoga je čvrsto rešio da će njegov jogurt biti punog ukusa, kremast i bogat baš kakav u njegovoj otadžbini piju čobani. I upravo je ta reč koju smo i mi pozajmili iz turskog – „çoban“ – dala ime njegovoj kompaniji „Čobani“.
Od samog početka usvojio je neobičnu poslovnu strategiju. Koncentrisao se, naime, na velike trgovinske lance namerno zaobilazeći male specijalizovane prodavce. Objasnio je to željom da njegov jogurt bude dostupan svima, umesto uskom krugu kupaca u malim prodavnicama.
Kako nije mogao da plati velike ulazne takse, Ulukaja je predložio trgovcima da ih plaća u jogurtu ili da im plati kad se jogurt proda. A prodavao se. U oktobru 2007. godine, prva isporuka od nekoliko stotina paketa „Čobani“ jogurta otišla je jednom velikom lancu. Već sledeće nedelje prodavac je naručio novu količinu.
Shvativši snagu digitalnih medija, bez novca za tradicionalni marketing Ulukaja je angažovao čitav tim ljudi koji bi na blogovima i društvenim mrežama konstantno i direktno komunicirali sa kupcima. Uz to, samo u prvoj godini 150.000 pakovanja “Čobani“ jogurta podeljeno je besplatno širom Amerike.
Jogurt je počeo da osvaja Ameriku. 2009. godine kompanija je prodavala 200.000 pakovanja nedeljno i svake od narednih godina duplirala prodaju. Iste godine „Čobani“ je postao najveći proizvođač jogurta na svetu sa preko milijardu dolara godišnjeg prometa, a njegov vlasnik je postao milijarder.
Ipak, 2013. godine, oblaci su se nadvili nad kompanijom kada je objavljeno da novootvorena, 450 miliona dolara vredna fabrika radi tek sa petinom kapaciteta, dok je istovremeno stotine ljudi imalo simptome trovanja zbog konzumiranja jogurta iz čaša u kojima se pojavila buđ. Na svega nekoliko dana od bankrota, Ulukaja je povukao očajnički potez i prodao 35 odsto kompanije investicionoj kompaniji TPG za oko 750 miliona dolara.
Injekcija kapitala i nov poslovni pristup koji je uveo TPG spasili su kompaniju koja se danas širi na Australiju, Aziju i Latinsku Ameriku, dok u Americi otvara „jogurt kafee“ u kojima se mogu probati napici i hrana egzotičnih i neobičnih ukusa koji u osnovi imaju upravo “Čobani“ proizvode.
Godine 2014. Ulukaja je obećao da će donirati 2 miliona dolara Visokom komesaru Ujedinjenih nacija za izbeglice u Siriji i Iraku
Hamdi Ulukaja, međutim, uprkos svetske slave nije zaboravio odakle je potekao. U maju 2015. godine objavio je da će polovinu svog bogatstva, blizu 700 miliona dolara, pokloniti za projekte pomoći izbeglicama na Bliskom istoku. Ovu akciji su započeli Bil Gejts, Voren Bufet, a za cilj ima da podstakne milijardere sirom sveta da poklone najmanje polovinu svog bogatstva u humanitarne svrhe.
„Za deset godina otkako sam pokrenuo „Čobani“, svet su potresle dramatične promene. Danas širom sveta ima više od 50 miliona izbeglica, uglavnom žena i dece, kojima treba pomoć“, kaže on i dodaje da je „odrastajući, gledao majku koja je pomagala onima kojima je trebalo i oduvek planirao da pokloni većinu onoga što stekne“
Posetio je grčko ostrvo Lezbos u septembru 2015. godine da sagleda situaciju Sirijskih izbeglica.
Iste godine, pokrenuo je fondaciju pod nazivom Šator (Tent) za pomoć izbeglicama širom sveta. Ulukaja je izjavio da bi voleo da podstakne više preduzetnika da se bave pomaganjem izbeglica sirom sveta, pružajući više inovativnih rešenja za rešavanje izbegličke krize koristeći svoju stručnost. Taođe je pokrenuo i program za zapošljavanje izbeglica.
Iste godine je prisustvovao svetskom ekonomskom forumu u Davosu u Švajcarskoj, i pokrenuo nekoliko inicijativa za pomoć izbeglicama, čime je podstaknuo svetske i poslovne lidere da se priključe ovoj akciji.
U oktobru 2015. godine, Ulukaja je dobio nagradu za humanitarni rad od Američkog Turskog Društva (ATD) za lični rad i angažovanje u vreme stradanja sirijskih izbeglica. Takođe je dobio nagradu za svoju donaciju od 2 miliona dolara, kao i za potpisivanje zakona da milijarderi širom sveta doniraju polovinu svog bogatstva i time doprinesu rešavanju globalne izbegličke krize.
I tako je Hamdi Ulukaja simbolično zatvorio krug. Dečak sa male farme u Turskoj, mladi student političkih nauka u Ankari i engleskog jezika u Njujorku, proizvođač jogurta kog se ne bi postideli ni čobani u njegovom rodnom selu, milijarder koji se svog bogatstva odrekao da pomogne deci koja danas odrastaju kraj Eufrata gde je i sam rođen.
