Osoba se prikazuje kao dominantna, prepotentna, arogantna i nabusita, druge diskredituje i gleda sa cinizmom, ne registruje kritike, potencira “ja-govor”.
Strašno je teško priznati sebi da nešto ne umemo. Strašno je teško to uopšte saznati. A ako i saznamo, teško je odgovarajuće se ponašati – zapisala je Milena Jesenska, češka spisateljica i novinarka.
Ali, ipak, onaj ko ne ume, zapravo ume da se ponaša tako da o njemu mislimo kao o svemogućem i sveznajućem. On nam, “nabildovanim” samopouzdanjem, demonstrira svoju veličinu, od koje bi većini trebalo da proradi kompleks niže vrednosti. Jer je, kako nas uverava, najpametniji, najlepši, najsposobniji, najperspektivniji. Trčati trku sa njim je, ubeđuje nas, suludo, pošto je za nas bilo koja unapred izgubljena. Ako, međutim, umemo da gledamo malo dublje, uspećemo da prepoznamo ono što je suštinsko, a to je da ona zapravo pati od kompleksa više vrednosti.
Kako se on najupečatljivije manifestuje, a koji su njegovi latentni pojavni oblici, šta mu daje vetar u leđa, koliko je teško deliti vazduh sa takvom ličnošću, pitanja su na čije odgovore smo pokušali da dođemo u razgovoru sa Leonorom Pavlicom. Klinički psiholog i konstruktivistički psihoterapeut kaže da osoba sa kompleksom više vrednosti ima naročito izraženo samopouzdanje, koje je u neskladu sa objektivnim sposobnostima.
– Voli da bude u centru pažnje, ističe svoje potencijale pred publikom, prikazuje se kao dominantna, prepotentna, često arogantna i nabusita osoba, druge ljude diskredituje i gleda sa cinizmom, ne registruje kritike, potencira “ja-govor”, prebacuje odgovornost za greške na druge ili okolnosti, menja sfere interesovanja i zaposlenja, ali se suštinski ne menja, upravo zbog ubeđenja da je neprikosnovena i nepogrešiva. Zaokupljena je formom, a ne suštinom – kaže sagovornica “Života plus”.
Ne čini li se da je ovo doba ekspanzije kompleksa više vrednosti?
– Ako kompleks više vrednosti najjednostavnijim rečima opišemo kao snažnu potrebu da se prikažemo u što boljem svetlu, onda nam savremeni svet pruža obilje mogućnosti da manifestujemo svoju superiornost u bilo čemu. Danas je, zahvaljujući internetu, “Instagramu”, fotošopu i ostalim zgodnim pomagalima, značajno lakše ubediti druge da smo lepši, zgodniji, značajniji, uspešniji, nego što stvarno jesmo. Dodatna nezgoda je u tome što se zahvaljujući društvenim mrežama ova samoobmanjujuća slika o sebi lakše i održava. Pozitivne reakcije (“lajkovi”) doprinose jačanju ideje o grandioznom “selfu”, dok se negativne reakcije, budući da se sa njima ne suočavamo direktno, mogu lako zanemariti.
Kada je neko prepotentan, da li je to siguran znak da takvim stavom prikriva duboku nesigurnost, neutemeljenost uspeha i kvaliteta kojima se hvali?
– Ljudi mogu da budu prepotentni, a da istovremeno nisu nesigurni. Ponekad se iza prepotentnosti krije i istinski kvalitet, ali je osoba odgajana u duhu “Ti si najbolji, najpametniji”, pa je usvojila ovakav sistem vrednovanja sebe. Ona zna da je superiorna u pogledu mnogih stvari, ali nema manir skromnog čoveka, već hvalisavca. Češće, međutim, iza toga stoji nesigurnost, a prepotentnost figurira kao mehanizam zaštite sebe od ovog poražavajućeg saznanja.
Koliko je takva osoba stvarno ubeđena u ono što o sebi govori, a koliko je za to odgovoran nesvesni deo ličnosti?
– Neki prepotentni ljudi su u većem kontaktu sa ovim nesigurnostima, svesni su ih, ali ne žele da ih obelodane pred svetom. Drugi se, pak, toliko obilato i dugo služe maskirajućim ponašanjima, da su se udaljili od “prave” verzije sebe i poverovali u vlastitu konstrukciju. Prvi još imaju šanse za napredovanje, ako ulože energiju na “bildovanje” svojih “tankih” mesta, umesto na prikrivanje, dok se drugi nikako ne razvijaju, budući da su ogrezli u samoobmanu.
Kako se ovaj kompleks “neguje” i održava?
– Najbolji put da se preterana slika o sebi ne oskrnavi jeste fokusiranje na najmanje znake koji podupiru tezu o našoj grandioznosti i odstranjivanje iz fokusa svega onog što preti da ugrozi ovaj imidž superiornosti. To bukvalno znači biti slep i gluv za kritike. I biti naročito otvoren i perceptivan za pohvale.
“BUDI KAO JA”
Kako je biti prijatelj, partner ili dete ovakve osobe?
– Osoba sa kompleksom više vrednosti je u svakom slučaju naporna. U početku odnosa može da bude zanimljiva, ali ubrzo postaje tiranin na jedan od dva sledeća načina – ili pristupa cinično i potcenjivački, pa se ljudi pored nje osećaju malim, beznačajnim i nedoraslim, ili, pak, ima veoma visoka očekivanja od ljudi iz svog okruženja i to takva koja se nikada ne mogu dostići. A efekat je isti – drugi su uniženi, inferiorni i večito kaskaju za uspesima ove grandiozne persone. Dve tipične poruke koje verno oslikavaju pomenuto, a koje se manifestuju u odnosu sa decom su: “Nikada nećeš biti kao JA!” i “Budi kao JA!”.
Kako izgleda poslovna saradnja sa njom, bez obzira da li je na poziciji nadređenog ili podređenog?
– Poslovna saradnja je slična kao i odnos takvih roditelja prema deci. Da bi se održala nerealno visoka slika o sebi, drugi moraju da se percepiraju kao inferiorni i zato se sistematski radi na njihovom unižavanju. Uglavnom im se postavljaju nerealni zahtevi ili se, pak, nalaze mane postignutim uspesima. Svoja pozicija se čuva zanemarivanjem kritika ili okrivljavanjem drugog.
Da li je realno da se osoba izleči od kompleksa više vrednosti, ako krenemo od toga da ne dozvoljava kritike, ne obazire se na uvrede i veruje u laži na kojima žive?
– Ljudi se leče od nečega što im smeta, što im narušava kvalitet života, a ne od nečega za šta smatraju da im čak pomaže. S obzirom na to, teško da će neko sa kompleksom više vrednosti uopšte razmatrati alternativu da ga sanira. Bilo bi potrebno da ova strategija poprilično zakaže i da ga praktična iskustva neuspeha suoče sa sopstvenim ograničenjima. Nekima čak ni to nije dovoljan stimulans, pa su u stanju da razvod braka, otkaz na poslu i udaljavanje prijatelja pripišu nekom drugom, spoljašnjem uzroku.
Koliko se na osnovu ove priče potvrđuje stara, dobra teorija da uspešan, zadovoljan, samopoštovan čovek nema potrebu da se prenaglašeno ističe?
– Kada se spomene samopouzdanje, ljudi obično pomisle na nekog ko je uspešan i superioran. Međutim, zdravo samopouzdanje podrazumeva objektivnu procenu vlastitih sposobnosti, pa bilo da su one na visokom ili niskom nivou. Dakle, i osobe visokih i niskih sposobnosti mogu biti samopouzdane ako korektno procenjuju nivo svojih sposobnosti. Za obe kategorije važi – “Znam koliko znam i znam koliko ne znam”. Nezdravo samopouzdanje se javlja kada je odnos između stvarnih sposobnosti i njihove procene iskrivljen u kom god smeru, bilo da osoba potcenjuje vlastite sposobnosti (kompleks niže vrednosti) ili ih precenjuje (kompleks više vrednosti). To znači da osoba sa kompleksom više vrednosti nikako nije zdravo samopouzdana, iako se čini da puca od samopouzdanja.
OMALOVAŽAVANjE “SLABIĆA”
Da li osoba koja ima kompleks više vrednosti postaje još više iskompleksirana u prisustvu one sa kompleksom niže?
– U susretu sa njom, može da reaguje kao tiranin, jer je ona može podsećati na njene lične nedostatke. Doživljava je kao pretnju sopstvenom integritetu, pa će ubrzo pokušati da je ukloni iz svog perceptivnog polja. To mahom postiže vređanjem, omalovažavanjem i drugim agresivno-manipulativnim tehnikama. Za nju, ona je luzer, jer se čak ni ne trudi da sakrije koliko je slaba.
Izvor: novosti.rs
