Danijel Gibs (72), penzionisani neurolog iz Amerike koji je godinama radio sa pacijentima koji boluju od demencije, i sam je oboleo od Alchajmerove bolesti. Gibs je napisao knjigu „Depeše iz zemlje Alchajmerove bolesti“, koja uključuje stručni pogled na bolest i lično iskustvo, uključujući učešće u ispitivanju novog, takozvanog „revolucionarnog“ leka za demenciju.
Prvi simptom Alchajmerove bolesti Gibsu se pojavio 2006. godine kada je imao 55 godina. Shvatio je da mu njuh nije tako oštar kao što je bio. Pretpostavio je da je to zbog starenja. Međutim, u roku od pet godina stanje je napredovalo do tačke u kojoj više nije mogao da oseća.
„Nisam bio posebno zabrinut sve do 2012. godine, kada sam radio genealoško istraživanje, kada je otkriveno da imam dve kopije APOE-4, koji se smatra najznačajniji genetski faktor rizika za Alchajmerovu bolest.
Kognitivno, mislio sam da sam dobro, ali sam zamolio prijatelja koji je specijalista za demenciju da mi uradi neke testove. Rezultati su bili 90 procenata dobri, osim verbalnog pamćenja, sposobnosti pamćenja reči – gde sam postigao 50 odsto što je i dalje normalno, ali je to bio znak da bi moglo doći do suptilnog oštećenja dela mog mozga koji se bavi jezikom.
Pored toga, pokazalo se da mediteranska dijeta ili varijanta pod nazivom Mediterranean-DASH Intervention for Neurodegenerative Delai MIND dijeta (kombinacija mediteranske i DASH dijete) sa većim naglaskom na bobičastom voću usporava napredovanje za 30 do 50 procenata.
Aerobne vežbe su izuzetno važne i mogu smanjiti šansu za dobijanje Alchajmerove bolesti za čak 50 odsto. Verovatno zbog kombinacije povećanja protoka krvi u mozgu, oslobađanja određenih hormona stresa, smanjenja upale, poboljšanja kardiovaskularnog zdravlja i smanjenja pojave malih moždanih udara. Vreme za početak redovnog programa aerobnih vežbi je u srednjim godinama, a ne nakon što je demencija zavladala. Ne mogu ovo dovoljno da naglasim, ali vežbanje je verovatno najefikasnije sredstvo koje sada imamo za prevenciju i usporavanje Alchajmerove bolesti.
Dve godine nakon dijagnoze, dobrovoljno sam učestvovao u istraživanju – PET skeniranju koje je moglo da otkrije beta-amiloide i tau, i MRI skeniranju i dvodnevnom kognitivnom testiranju. Rezultati su pokazali da imam blago kognitivno oštećenje – blagi gubitak pamćenja ili druge kognitivne probleme koji još ne ometaju svakodnevne aktivnosti, uključujući posao.
