Artur Šopenhauer (1788-1860) bio je nemački filozof idealista, klasični predstavnik pesimizma. Tvorac voluntarizma po kojem je volja osnova svega, suština sveta koji je samo predstava. Volja je večito nezadovoljena i zato je život beskrajna patnja, a ovaj svet najgori mogući svet. Cilj svega je nirvana. Glavno delo mu je “Svet kao volja i predstava”. Do većeg uticaja došao je tek pred kraj života i posle smrti.
Njegovu duboko pesimističnu filozofiju prihvatila je generacija razočarana neuspehom nacionalnih pokreta 1848. u Evropi, u filozofiji i književnosti našla odraz u delima Fridriha Ničea i Tomasa Mana. A evo šta je rekao ovaj veliki filozof.
U svetu uglavnom caruje zlo, a glavnu reč ima glupost.
Da je čovečanstvo oduvek bilo razumno, istorija ne bi bila dugačka hronika gluposti i zločina.
Ono što nas najneposrednije usrećuje jeste vedrina uma. Ova osobina je sama sebi nagrada. Zato bi razvijanje vedrine u sebi valjalo staviti ispred svih težnji!
Bogatstvo je nalik na morsku vodu – što je više pijemo, to smo žedniji.
Ljude u društvo tera unutrašnja praznina i dosada. Ako osete da su nam potrebni, ljudi postaju obesni i arogantni. Ko je pametan, taj će u razgovoru manje misliti na ono o čemu govori, a više na onoga sa kim razgovara. Ako tako bude činio, može biti uveren da neće reći ništa zbog čega bi se kasnije mogao kajati.
Zdravlje nadmašuje sva moguća dobra tako znatno da je zdrav prosjak sretniji od bolesnog kralja.
Mladima bi glavni predmet učenja morao biti taj da nauče podnositi samoću: ona je naime izvor sreće i duševnog mira.
Verovanje i znanje odnosi se jedno prema drugome kao ptice na vagi: koliko se jedna spusti, toliko se druga digne. Malo ima stvari koje će ljude više odobrovoljiti nego kad im ispričamo veliku nesreću koja nas nedavno snašla.
Pušemo balone od sapunice što duže možemo i što veće možemo , iako dobro znamo da će se raspršiti. On je vrlo nedruštven, to gotovo već znači da je on čovek velikih sposobnosti.
