VAŽNO UPOZORENJE: Pre bilo kakvog kontakta sa imelom KONSULTUJTE STRUČNO LICE jer su bobice OTROVNE i nemojte ih nikako jesti sveže! Prevelike doze biljke mogu izazvati i jako povraćanje. Čaj od bele imele i ostali pripravci se ne bi smeli koristiti u trudnoći niti ukoliko dojite.
Bela imela se ne sme primenjivati zajedno sa lekovima za srce..
Bela Imela je loptasti, zimzeleni žbun, kao poluparazit raste na drveću, ima kratku i debelu stabljiku, razgranate grane, kožaste listove, žutozelene cvetove. Plod je bobica, prvo zelena pa bela, sa sluzavim sadržajem.
Ona se pomoću sitnih korena širi po listopadnom drvecu, jelama, borovima i voćkama. Njene sisaljke prodiru u drvo odakle sišu hranjive sokove, iako je zahvaljujuci vlastitom hlorofilu i sunčevoj svetlosti i sama sposobna da se ishranjuje.
Bela Imela je od davnina smatrana lekovitom biljkom. Malo je biljaka kojima se u prošlosti pripisivalo toliko lekovitih svojstava i simboličkih značenja kao imeli. Stari Germani i Gali slavili su je kao svetu biljku. Još je Hipokrat pominje kao izuzetno delotvoran lek protiv vrtoglavice i padavice. U srednjem veku su imelu koristili za srčane bolesti i protiv krvarenja.
Poznati fitoterapeut, župnik Sebastijan Knaip koristio ju je protiv krvarenja, bolesti krvotoka i kod ženskih tegoba. Keltski sveštenici, druidi, poštovali su imelu kao biljku kojoj su pridavane magične moći, ritualno su je sekli zlatnim srpom i kasnije koristili kao lek.
Vikinzi su smatrali da bela imela može probuditi mrtve. Starogrčki junak Eneja je grančicom imele otvorio vrata podzemnog sveta. U starim tekstovima navodi se kao lek protiv epilepsije. U nekim zemljama imela ima značajnu simboliku tokom proslave Božića. Kači se iznad ulaznih vrata da bi prizvala goste. Kada se dvoje sretnu ispod imele običaj je da se poljube, jer ovakvi poljubci donose sreću, a verovanje je i da se iz ovog poljupca može roditi večna ljubav.
Kao lekoviti deo biljke koristi se osušen cvet sa listom i tankim drškama i to u periodu od oktobra do decembra i od marta do aprila, jer u drugim mesecima nema lekovita svojstva . Plod imele je otrovan.
Hemijski sastav imele: Bela Imela je vrlo složenog hemijskog sastava koji varira. Herba bele imele sadrži lektine, proteine, polipeptide, fenilpropane, lignane, flavonoide, biogene amine i polisaharide. Uz to sadrzi i viskotoksin (kardiotonicni polipeptid), saponin, alkaloid, holin, vosak, histamin, anti-tumoralni protein, oligosaharozu. Takođe imela sadrži zelenu smolu, eterično ulje, masno ulje, gumu, vosak, flavonske heterozide i dr.
Delovanje imele: Mnoge studije dokazuju da viskotoksini iz imele rastvaraju opnu malignih ćelija i tako ih razaraju. Takođe sastojci lektini deluju kao citostatici i zaustavljaju rast tumorskih ćelija.
Bela Imela je privukla pažnju istraživača kada je otkriveno potencijalno antikancerogeno delovanje. Profesor Roland Grosman-Maticek, sa univerziteta u Hajdebergu je izvršio istraživanje, koje je pokazalo da bolesnici od raka, koji su koristili homeopatski lek ISCADOR na bazi imele, živeli su barem 40 % duže od onih koji nisu.
Utvrđeno je i to da bela imela olakšava bolove i smanjuje neželjene posledice izazvane hemoterapijom. Takođe pomaže kod brojnih tegoba. Reguliše krvni pritisak i puls, sprečava arteriosklerozu, srčane smetnje, napade angine pektoris. Bitan je sastojak BioCapillary kapi za bolju cirkulaciju i tajna tako dobrog delovanja ovih kapi na jačanje slabog krvotoka.
Jača i hrani nervni sistem, smiruje, ublažava grčeve i poboljšava san.
Bela Imela je prirodni lek protiv glavobolja, vrtoglavica, teskobe, zamora, straha, gubitka volje i slično. Ima i diuretičko delovanje, pospešuje mokrenje, pa je vrlo korisna u slučajevima zadržavanja mokraće, reume, mokraćnih kamenaca, bubrežnih tegoba i sl. Kao i u prošlosti, i danas se koristi protiv epilepsije, histerije, hroničnih grčeva, astme, spoljašnjeg i unutrašnjeg krvarenja.
Osim toga delotvorna je i kod degenerativnih upalnih bolesti zglobova, skleroze, klimakteričnih tegoba, čisti krv, podstiče rad gušterače /pankreasa/, pomaže kod nesanice. Snažno podstiče metabolizam, pojačava rad organa za varenje i sprečava zatvor. U svakom slucaju bela imela pročišćava organizam i pomaže da se borimo protiv raznih bolesti. Pomaže i kod normalizacije lučenja žuči. Ne samo što snižava nivo šećera u krvi već i deluje na pankreas, a samim tim i na uzrok dijabetesa. Jača imunitet.
Američki naučnici su utvrdili da bela imela spada u grupu biljaka sa antivirusnim delovanjem. Testovi su rađeni sa virusima gripa i herpesa i rezultati su bili vrlo ohrabrujući. Kod žena ublažava reproduktivne problem, pomaže kod neplodnosti, reguliše menstruaciju i eliminiše bolove, kao i simptome menopauze., a kod erektilne disfunkcije poboljšava libido.
U narodnoj medicini se koristi kod povišenog krvnog pritiska, kod reume, i kao pomoćno sredstvo u terapiji tumora. Takođe se bela imela koristi i u lečenju steriliteta. To verovatno ima veze sa tim što su plodovi imele puni tečnosti koja podseća na spermu (stari Grci su verovali da je imela kosmičko seme). Primećeno je da deluje na krvne sudove što objašnjava upotrebu imele u narodnoj medicini protiv proširenih vena.
Ograničenja u upotrebi : Ova otrovna biljka je lekovita u malim količinama, pa se ne preporučuje njeno sirovo korišćenje na “svoju ruku”, već isključivo u prerađenom obliku i u dogovoru sa lekarom. Preparate od ove biljke ne bi trebalo da koriste trudnice i dojilje, a ne smeju ni da se uzimaju zajedno sa lekovima za srce. Bela Imela se ne preporučuje i ljudima koji boluju od side ili tuberkuloze. Takođe, ne koristi se imela sa hrasta, jer je otrovna, a ona se prepoznaje po žutim bobicama. Uglavnom se koriste gotovi preparati, ređe kao čaj.
Neželjeni efekti i interakcije sa lekovima: Kod osetljivih osoba može da izazove alergijske reakcije, glavobolju i povišenu temperaturu. Ne preporučuje se vlastita priprema imele za lek, jer je ona u prevelikim količinama otrovna. Naročito su opasne njene bobice.
Koristi se u vidu čaja, tinkture, praha, od bobica se pravi mast, pripremaju se i čajne obloge i tople kupke od listova i bobica.
ČAJ OD IMELE
U prodavnicama zdrave hrane može se kupiti čaj od imele. Čaj se priprema tako što jednu kafenu kašiku herbe imele uveče prelijemo šoljom (200ml) hladne vode, sud poklopimo i ostavimo da stoji preko noći. Ujutru čaj procediti. Ovu količinu čaja popiti u toku dana u gutljajima bez šećera. Imelu treba uzimati kratko vreme, sa prekidima. Ona se može i malo prokuvati ili preliti vrelom vodom.
VINO OD IMELE
20 grama smrvljene biljke preliti sa 1 litrom belog vina zatvoriti flašu i držati na toplom mestu 5 dana. Procediti i piti po jednu malu čašu 3 puta na dan (50 ml). Ovo vino je jako korisno kod svih poremećaja u srčanom radu i odlično deluje na imunitet.
MAST OD IMELE
Mast se pravi od belih bobica koje se operu i samelju ili izgnječe sa svežom svinjskom mašću i mažu oboleli zglobovi.
SOK I KAPI IMELE
Sveži listovi imele mogu da se samelju u sokovniku i piju, ali je bolje piti sok od gotovih kapi kojih se sipa po 25 u čašu vode.
TINKTURA IMELE
Usitnite 200 g listova imele, prelijte sa 1 l rakije, ostavite da odstoji tri nedelje i procedite. Uzimajte po jednu kašičicu tinkture
VODENI EKSTRAT IMELE
Pomešajte kašičicu praha imele sa 2 dl vode. Ostavite da odstoji 4 sata, a zatim procedite. Pije se po 1 dl ujutru i uveče. Prah se dobija tako što se suvi listovi samelju ili istucaju u avanu dok ne postanu kao prašak, koji se čuva u hermetički zatvorenoj posudi.
VAŽNO UPOZORENJE: Pre bilo kakvog kontakta sa imelom KONSULTUJTE STRUČNO LICE jer su bobice OTROVNE i nemojte ih nikako jesti sveže! Prevelike doze biljke mogu izazvati i jako povraćanje. Čaj od bele imele i ostali pripravci se ne bi smeli koristiti u trudnoći niti ukoliko dojite.
Bela imela se ne sme primenjivati zajedno sa lekovima za srce..
Izvor: Priroda na Dar
