Kada je reč o dečjem zdravlju, svaki roditelj će imati da kaže nešto drugačije. Ono što je gotovo svima zajedničko su te famozne respiratorne infekcije –sekret i kašalj najveći su neprijatelji vrtićke i one malo starije dece.
Upravo o bolestima respiratornih organa nedavno su u emisiji RTS Ordinacija govorili dr Branimir Nestorović, dečji pulmolog i alergorog, dr Vladimir Žugić, pulmolog i glumci Petar Strugar i Nebojša Milovanović.
Ono što je nas najviše zanimalo jeste šta na tu temu ima da kaže upravo doktor Nestorović, najcenjeniji dečji pulmolog, doktor u Univerzitetskoj dečjoj klinici „Tiršova“. Na pitanje šta su zapravo najveći problemi dece, doktor bez dvoumljenja kaže – prehlade.
Otprilike 70% zdravstvenih problema kod dece su upravo raznorazne infekcije. Deca do četvrte godine izgrađuju imunitet, a čak do pete ne umeju da iskašlju sekret i to im stvara problem i produžuje proces ozdravljenja. Inače, doktor dodaje da je sam kašalj kod dece u 90% slučajeva bezazlen. „Jedan Amerikanac je istraživao i na kraju izračunao – ako se u toku dana nakašljete do 34 puta, to je relativno bezazleno. Preko toga je znak za uzbunu“, pomalo u šali kaže dr Nestorović.
„Ono čega se plaše mnogi roditelji čija deca često boluju od bronhitisa je -astma. Ipak, donekle mogu da odahnu. Česti bronhitisi nisu siguran put ka astmi. To je genetska bolest i onaj ko treba da je dobije, dobiće je svakako.
Najčešći pokretač astme je upravo kijavica, a ako je deca ne dobiju do četvrte – pete godine, jako je mala šansa da će je dobiti kasnije“, dodaje doktor.
Kada je reč o nekim zabludama koje su duboko ukorenjene u našem društvu, poput one da se bebi koja plače šire pluća, doktor uz osmeh kaže da je to isto kao kad kažu „neka beba plače, manje će da piški“, dakle bez ikakvog osnova. „Roditelji, dete treba da mazite, jer kad to radite, luči se oksitocin, hormon sreće, a to je nešto fantastično za imunitet“, otkriva doktor. „Oni koji imaju alergije, spadaju u inteligentne ljude, pokazala su neka istraživanja“, kaže doktor Nestorović.
Još jedna od stvari kojima naš narod pribegava jeste mazanje kozjeg i ovčjeg loja na pluća detetu koje kašlje, ne bi li lakše izbacilo sekret. „Ne znam samo kako će to dopreti do pluća. Jedina korist od toga je što se pluća utople pa se možda sekret malo odlepi, ali to biste postigli bilo kakvim toplim oblogama“, smatra stručnjak. Govoreći o pušenju i trudnoći, doktor otkriva nekoliko manje poznatih činjenica. Naime, žena koja puši, bila trudna ili ne, menja sopstveni DNK pa samim tim i DNK svojih jajnih ćelija. Šta to znači?
„Pa jednostavno je – ako žena puši, ona je za svoje buduće dete, koje nije ni začeto, stvorila potpuno iste mogućnosti da oboli od bolesti koje su uzrokovane pušenjem, kao i ona sama. Ali to nije jedini problem, ta promena DNK se čak prenosi i na unuče.
Da pojasnimo – ako žena koja nije trudna puši, ona menja svoj DNK, kad zatrudni, jajna ćelija sa izmenjenim DNK stvoriće novi život sa istim predispozicijama za bolesti kao što ima mama. Ako taj novi život bude devojčica, potpuno će iste promene DNK ona preneti svom detetu! Nije, dakle, dovoljno prestati pušiti u trudnoći“, kaže doktor, uveren nažalost da to neće uticati na žene da ostave duvan.
Šteti li hladan vazduh detetu?
„Ja sam se kao mlađi smejao kad vidim zamotano dete, prekrivenih usta. Ali, nisam bio u pravu. Nedavno je objavljen rad, zasnovan na istraživanjima koja su dokazala da, ako udišete hladan vazduh i rashladite disajne puteve ispod 32 stepena, rizik od respiratorne infekcije je četiri puta veći“, kaže doktor Nestorović.
Šta smeta dečjim plućima?
„Postali smo suviše čisti. Kupamo se više puta dnevno. Upotreba antibiotika ne jenjava, hrana je puna hormona, ambalaža u koju se pakuje puna je estrogena. Znakove za reciklažu niko ne čita, ali treba ih pogledati i kupovati samo ako na ambalaži stoji broj 2, 3 ili 5. To je relativno bezazleno“, objašnjava doktor. Govoreći dalje o tome šta smeta deci, doktor dodaje da naše generacije nemaju stimulus za imuni sistem, pa on ništa ne može da nauči i zato reaguje na besmislice. Odgovor našeg imunog sistema koji je još uvek kakav-takav je star, a sada počinjemo da plaćamo i ceh civilizacije – mobilnih telefona, interneta, pa čak i dizel čestica.
„Što više dece imate u kući, svako sledeće ima manje šanse da oboli od astme. Jednostavno je – besprekorna čistoća jenjava sa svakim sledećim detetom. Preterana higijena je naš neprijatelj“, upozorava lekar. Na pitanje šta bi preporučio roditeljima dece koja imaju problem s respiratornim infekcijama, doktor odgovara – eterična ulja.
„Eterična ulja su izuzetna. Ulje od origana, recimo, ubija jednu od upornih bakterija koja je otporna na sve antibiotike; zatim odlično je ulje od eukaliptusa i bosiljka. Za suv kašalj ulje od nane je jedan od najjačih lekova koji postoje. Timijan smanjuje lučenje sekreta, a beli slez je jedan od najboljih lekova za suv kašalj. Sve vreme govorim o uljima za inhalaciju. Terapija biljkama nije bez veze. Izuzetak je možda kamilica za one alergične na ambroziju. A redovne inhalacije, ako je to terapija, takođe mnogo pomažu“, završava dr Nestorović.
