Nema veće hrišćanske svetinje od moštiju Svetog Vasilija Ostroškog, jer je po broju hodočasnika manastir Ostrog na trećem mestu u svetu posle Jerusalima i Svete gore. A ostroški monasi tvrde, da ma koliko čovek želeo da poseti Ostrog može to učiniti tek kada ga Sveti Vasilije pozove.
Sveti Vasilije jedan je od najpoštovanijih svetitelja u našem narodu, a među Srbima je poznat i kao Čudotvorac. Rođen je 1610. kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjići, kod Trebinja.
Već sa 12 godina roditelji su ga poslali u osamljeni manastir Zavalu. Par godina kasnije prelazi u manastir Tvrdoš (Trebinje) gde pohađa manastirske škole. Stiče zvanje arhimandrita i kreće u obilazak velikih pravoslavnih centara na Svetoj Gori i u Rusiji. Godine 1638. u Pećkoj patrijaršiji je rukopoložen za mitropolita. Umro je 1671. u Ostrogu, gde se i danas čuvaju njegove mošti.
U manastiru Ostrog zabeležena su i prepričana mnoga čuda. Mnogi su progledali, izlečili se, ali bilo je i slučajeva koji nisu bili prijatni.
Njegova čuda zapažena su odmah po napuštannju ovozemaljskog života: iz stene uz koju se upokojio, počela je da raste vinova loza. Sedam godina kasnije, u snu se javio igumanu u Župi, kod Nikšića, zatraživši mu da ide pod Ostrog i otvori njegov grob. Iguman je pronašao netaknuto telo svetitelja, oko koga se širio miris mladog bosiljka. I danas, pri poseti Ostroga, vernici tvrde da naslućuju isti, blagi miris nalik bosiljku.
Ono što je takođe poznato jeste da Vasilije Čudotvorac ne prašta i da strogo kažnjava nevernike. Ako pred njegovim moštima nešto obećate, nemojte se usuditi to da pogazite. Sveti Vasilije odlučuje da li će vam želja biti uslišena, a ako niste dovoljno pravedni, kažu, neće od vas hteti ni da primi dar.
U narodu čak kruži priča o Hercegovki koja se hvalila pozamašnom svotom koju je ostavila pod Ostrogom. Pretpostavljajući da se to smatra nepristojnim, priča se da joj se u snu javio svetitelj odbivši njen novac, a ujutru joj je isti bio i vraćen – pronašla ga je na krevetu, ispod jastuka.
