Nekoliko klanica i poljoprivrednih imanja u Nemačkoj su u poslednje vreme postali žarišta širenja koronavirusa.
Razlog su loši uslovi u kojima rade i stanuju njihovi radnici. Politika najavljuje oštrije kontrole.
“Nikad više neću doći u Nemačku. Ni na odmor, ni u posetu. Ni po koju cenu!” Marijana Kostea je dva meseca radila na jednom seoskom imanju u Bavarskoj. I nije više izdržala. Neplaćeni prekovremeni sati. Prljavi smeštajni kapaciteti. Bez zaštitnih mera protiv korone. “Nisam htela da prihvatim da nas osmoro spavamo u jednoj sobi, da osam ljudi deli jedno kupatilo, a 30 – jednu kuhinju”, priča za Dojče vele ova sezonska radnica iz Rumunije.
U jednom minibusu sa osam sedišta svako jutro bi se 14 ili 15 osoba prevozilo na polje na kojem se radilo, a uveče se vraćaju “kući”, priča ona. Pravila zaštite od korone u Nemačkoj u stvari izgledaju sasvim drugačije – i trebalo je da važe i za istočnoevropske sezonske radnike.
Sve već odavno poznato
Marijana Kostea je samo jedan slučaj. Proteklih nedelja i meseci su brojni istočnoevropski radnici skupili dovoljno hrabrosti da javno govore o nemogućim uslovima rada i života u nemačkim preduzećima – u mesnoj industriji, kurirskim firmama, u sektoru nege, na građevini ili u poljoprivredi.
To je situacija koja je, kako priznaje i savezni ministar rada Hubertus Hajl, već odavno poznata: “Korona je kao lupa – zbog nje vidimo i stvari koje već i ranije nisu bile u redu”, rekao je Hajl na konferenciji za novinare u Berlinu.
A o tim “stvarima” za DW priča i Aleks B. On želi da ostane anoniman. Boji se mogućih represija. Dve godine je radio u pogonu Tenisa, najvećeg nemačkog proizvođača mesa: “Oni su nam krali radne sate. Umesto osam sati plus 45 minuta pauze, radili smo i po deset do 13 sati dnevno. Posle toga si gotov, pa i psihički.”
“Oni” – to su preduzeća kod kojih je formalno zaposlena većina istočnoevropskih radnika. I Rumun Aleks B. nije potpisao ugovor direktno s Tenisom, već s jednom firmom koja “posreduje” u zapošljavanju stranih radnika. To je bila eksterna firma koja je u klanici preuzela jedan deo proizvodnje. Ti radnici nisu zaposleni pod istim uslovima kao zaposleni u klanici, već pod uslovima kooperanata. Odgovornost za radne uslove tako snosi taj kooperant – a ne nemački proizvođač mesa.
Većina tih ljudi zapravo nije plaćena na temelju odrađenog vremena, već po unapred definisanom učinku. A tu količinu posla jednostavno nije moguće završiti za osam sati. To je sistem izrabljivanja, kaže Aleks B. A ko protiv tog sistema protestuje, brzo ostane bez posla – nemačka pravila rada u tim uslovima ne vrede, priča nam Aleks.
A nema praktično ni zaštite od korone – preko 1.500 od ukupno 7.000 zaposlenih kod Tenisa u mestu Reda-Videnbrik bilo je početkom juna pozitivno na kovid 19. Za kompletnu regiju Giterslo bio je proglašen novi lokdaun. I sad Državno tužilaštvo vodi istragu protiv Tenisa kao i čiavog niza podizvođača – zbog sumnje da su kršili Zakon o zaštiti od zaraznih bolesti.
Teško je sve to kontrolisati
Sistem podizvođača i posrednika, koji su često zemljaci istočnoevropskih radnika, izgleda kao netransparentna mreža koju je teško kontrolisati. Zar u socijalnoj državi kao što je Nemačka ne može da se redovno kontroliše pod kakvim uslovima rade i u kakvim su uslovima smešteni ti ljudi? Teoretski – da, kaže Marijus Hanganu iz projekta “Poštena mobilnost” za DW. On je rođeni Rumun i u ime nemačkih sindikata savetuje sezonske radnike iz jugoistočne Evrope.
Za proveru tih uslova je zadužena Nemačka carina, odnosno Zavod za javno zdravstvo, kaže Hanganu. Ali kontrole ne protiču uvek uspešno. Kao primer navodi Bavarsku: “Tri carinske kontrole su bile najavljene. Zanimljivo je da i u jednoj takvoj instituciji kao što je carina postoji curenje takvih informacija”. I to nema veze s nekom regionalnom direkcijom carine, već sa višim upravnim nivoima na kojima se sve te informacije i prikupljaju, dodaje Hanganu.
To je prilično teška optužba. DW je upit o tome poslao i Generalnoj upravi carine, pitali su jesu li im poznati slučajevi da je neko najavio kontrolu carinika i dobili samo kratak odgovor: “Nemamo o tome nikakvih saznanja!”
Vesti o porastu broja slučajeva zaraze koronavirusom na seoskim imanjima i u klanicama primorale su političare na donošenje određenih mera. Od 1. januara 2021. ugovori o zapošljavanju radnika preko podizvođača trebalo bi da budu zabranjeni – bar u mesnoj industriji. A to konkretno znači da ubuduće u najvećim nemačkim klanicama neće biti zapošljavanja tuđih radnika. Ministar rada Hajl je predložio nacrt zakona o kojem bi u Bundestagu trebalo da se raspravlja posle parlamentarne letnje pauze. Zašto se te mere ne sprovode i u drugim oblastima u kojima postoje slični problemi? Na to pitanje Hubertus Hajl još nije konkretno odgovorio: “Imamo i druge oblasti, radi se o kontroli zaštite na radu. Mi ćemo pooštriti obavezujuća pravila da bismo mogli intenzivnije da nadziremo ugrožena područja” – to je bio ministrov odgovor na pitanje DW.
Korona kao šansa?
Jedno aktuelno žarište korone u Bavarskoj ponovo je u iznelo u žižu javnosti diskusiju o slabim merama zaštite i nedostatku kontrola. Na jednom poljoprivrednom imanju u Mamingu (kod Štraubinga) više od 170 (od 500) sezonskih radnika pozitivno je testirano na kovid 19 i kompletna farma je stavljena u karantin. Većina sezonskih radnika je iz Rumunije, nekolicina ih je iz Bugarske, Mađarske i Ukrajine.
Svesno kršenje higijenskih koncepata i važećih pravila je jedan od razloga za masovne infekcije, rekao je bavarski premijer Markus Zeder na konferenciji za novinare u ponedeljak. On je zatražio oštrije kontrole “tokom dana i noći”, a one bi trebalo da budu nenajavljene. U slučaju kršenja važećih pravila higijene, kazne bi trebalo da budu povećane sa sadašnjih 5.000 na 25.000 evra. Osim toga, najavio je bavarski šef vlade, svi sezonski radnici u toj saveznoj pokrajini trebalo bi da budu testirani na koronu. Nije isključio ni mogućnost uvođenja izolacije za kompletan region u kojem se nalazi to imanje.
