On smatra da nema argumenata protiv predosećaja (osećaja koji nam dolaze iz budućnosti) i da je to jednako normalno kao i prisećanje prošlih događaja.
Da li možemo izbeći tragediju tako što ćemo je predvideti?
Rezultati eksperimenata koje je sproveo profesor Birman navode na zaključak da ljudi zaista imaju ‘šesto čulo’ pomoću kog mogu da vide budućnost.
Njegovo istraživanje moglo bi objasniti moć predviđanja budućnosti kod medija, kao i brojne druge parapsihološke fenomene kao što je ekstrasenzorna percepcija, deža vi i vidovitost. U svakodnevnom životu moglo bi da objasni intuiciju i instinkt.
Profesor Bierman, psiholog na Univerzitetu u Amsterdamu, kaže: “Zadovoljni smo činjenicom da ljudi mogu da osete budućnost pre nego što se ona dogodi… Želeli bismo da odemo i korak dalje i otkrijemo kakvom tipu ličnosti to najbolje polazi za rukom”.
Profesor Brajan Džozefson, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku i profesor na Kembridžu, tvrdi: “Dokazi su više nego intrigantni. Stiče se utisak da nam informacije dolaze iz budućnosti. Naime, fizika ne objašnjava zašto ne možemo da vidimo budućnost. Vidovitost se u fizici jednostavno ne može sasvim isključiti”.
Gotovo sve važne naučne formule koje objašnjavaju kako svet funkcioniše, govore o dvosmernom toku informacija iz budućnosti u prošlost i obrnuto.
Iz budućnosti ne dolaze činjenice nego osećaji
Ubrzo posle 11. septembra počele su da kruže neobične priče o nekolicini srećnika koji su izbegli napad. Mnogi od njih su u poslednjem trenutku promenili svoje planove iz neobjašnjivog osećaja nelagode.
Bila je reč o suptilnom, upornom osećaju da nešto nije u redu. Niko o tome nije govorio, ali neposredno pre napada ljudi su počeli da menjaju svoje planove zbog nekog neizgovorenog instinkta.
Jednu ženu jako je boleo stomak dok je čekala na ukrcavanje na jedan od nesrećnih aviona koji se potom zaleteo u WTC. Otišla je u WC gde joj se stanje, samo od sebe, popravilo. Propustila je let, ali je preživela taj dan. Zbog kolektivne žalosti i užasa takve priče je lako opisati kao slučajnosti.
Ipak, priče slične ovoj ukazuju na zanimljivu i duboku istinu. Tehnički termin za takve fenomene je ‘predosećaj’, budući da iz budućnosti ne dolaze čvrste činjenice nego osećaji.
Svako može da “oseti” budućnost
Profesor Dik Birman uveren je da je vreme, u smislu kako ga mi vidimo, samo iluzija. On smatra da nema argumenata protiv predosećaja i da je to jednako normalno kao i prisećanje prošlih događaja. Ajnštajn je granicu između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti opisao kao “vrlo upornu iluziju”.
Kako bi dokazao tu tvrdnju Birman je pregledao mozgove dobrovoljaca pomoću MRI skenera.
Skeneri, naime, pokazuju koji su delovi mozga aktivni pri izvršavanju određenih zadataka ili pri određenim emocijama. Iako su istraživanje i analiza podataka bili složeni i dugotrajni, Bierman je testiranje proveo dva puta s više od 20 dobrovoljaca.
Dobijeni rezultati navode na jasan zaključak da obični ljudi mogu predvideti budućnost. Birman je pritom naglasio da ljudi iz budućnosti primaju osećaje a ne jasno definisane “vizije”.
Podrazumeva se da, ako obični ljudi mogu primati osećaje iz budućnosti, nadareni mogu primati vizije budućih događaja. Jasno je i da razni paranormalni fenomeni kao što je ESP i vidovitost mogu da potiču od predosećaja.
Fizičar Brajan Jozefson tvrdi: “Verujem da možemo da ‘osetimo’ budućnost. Mi [naučnici] još nismo pronašli mehanizam pomoću kog se to događa. Ljudi su tako doživljavali ‘paranormalna’ i ‘transcendentna’ iskustva. Biermanov rad je samo jedan delić slagalice.”
Treba li da slušamo svoje instinkte, predosećaje i snove? Neki stručnjaci veruju da ih već koristimo u svakodnevnom životu.
Dr. Džesika Uts sa Univerziteta u Kaliforniji, koja je radila za američku vojsku i CIA kao nezavisni posmatrač njihovih istraživanja paranormalnog, veruje da stalno ispitujemo budućnost i to znanje koristimo kako bismo doneli kvalitetnije odluke. O tome kaže: “Mislim da to stalno radimo. Pregledali smo podatke i izgleda da se to stvarno događa”, piše Nexus Svetlost.
