Ovo nije još jedna priča o mršavljenju. Ovo je priča o devojci koja poput tebe, tvoje mame, drugarice ili brata, nije volela svoj život. Koja je u jednom trenutku razmišljala da bi bilo lepše da ne postoji. Ovo je priča o devojci koja je rekla “pomozi mi” i koja danas, zrelija, iskusnija i hrabrija, pomaže drugima.
– Ko dete sam bila aktivna, trenirala sam odbojku, zdravo se hranila. Uvek sam imala nekih 2, 3 kilograma viška, ali sam bila skladno građena. Volela sam uvek da jedem i sve je bilo u redu, dok mi 2011. godine nije preminuo otac. U tom periodu sam se jako razbolela. Naredne tri godine sam više vremena provela po bolnicama, nego kod kuće, u školi, sa društvom – počinje Tijana svoju priču za Kurir.
Iako se osećala loše, zbog očeve bolesti nije htela da opterećuje ukućane svojim problemima. Često je imala nesvestice i temperaturu 37.4 skoro šest meseci, ali je nastavila da ide u školu i trenira kao da se ništa ne dešava. Sve do jednog dana.
– Našli su me bez svesti u zgradi, došla je Hitna pomoć i odveli su me u bolnicu. Bila sam u predinfarktnom stanju, znali su da nešto nije u redu sa srcem, ali nisu znali šta. Tek nakon mesec dana su mi ustanovili koksaki miokarditis. Kroz rezultate smo saznali za smanjen rad štitne žlezde, a kasnije i za insulinsku rezistenciju i policistične jajnike. Tada sam počela da se gojim, u početku dobijem nekoliko kilograma, pa smršam, sve dok se u jednom trenutku nisam ugojila 23 kg za dva meseca. U tom periodu nisam smela da treniram, polako sam počela da padam u depresiju jer gledam sebe i ne prepoznajem se. Posle 7 godina sam prestala da se bavim odbojkom i sve više se zatvarala u kuću – priseća se Tijana teškog perioda.
Nakon srednje škole, odlazi u Beč da studira informatiku. Osim što je učila, radila je i četiri posla. Mislila je da može sve da uklopi, a najviše su patili njeno zdravlje i telo.
– Restoran brze hrane mi je bio ispred doma u Beču, tako da mi je tu bilo najlakše da nešto pojedem. Vremenom je to prešlo u zavisnost, počela sam da jedem tamo svaki dan i da se emotivno prejedam. Bilo da mi se desi nešto dobro ili loše, ja bih se “počastila” takvom hranom. Kilogrami su rasli sve do 2016. godine, kad sam dostigla 115 kilograma. Tokom tog gojenja, million puta sam pokušavala da smršam, ne postoji dijeta koju ja nisam probala. Smršam 10,15 kg, pa vratim 20. Vrtela sam se u krug tri godine i stalno išla u pogrešnom smeru – kaže ona i dodaje:
– U tom trenutku sam hranu videla kao svoj izduvni ventil, nešto što me “najbolje razume”.Svoje emocije sam vezivala za hranu, a najsrećnija sam bila kad idem da kupim nešto za jelo. Imala sam ritual da gledam seriju dok jedem, a onda legnem da spavam. Ujutru bih se loše osećala i pitala se što to radim sebi. Griža savesti me terala da obećam da ću prestati, ali čim proradi malo jača emocija, odmah sam se okretala hrani.
Zbog problema sa zdravljem, Tijana je 2016. godine bila mesec dana u Kliničkom centru. Doktori su joj stalno govorili da preduzme nešto, jer u suprotnom njeno telo neće još dugo izdfržati. Iako se I fizički osećala loše, tada ih nije slušala.
– Imala sam petkom u 10 ujutru matematiku na drugom spratu na fakultetu. Nas 10 krene u isto vreme, oni se popnu za minut, dok je meni potrebno 5 minuta i pritom sam posle toga sva znojava, zadihana, srce hoće da mi iskoči. Bila sam postiđena, osećala sam se loše što imam 22 godine I ne mogu da se popnem na drugi sprat – priseća se ona.
Nakon tri godine života u Beču, Tijana odlučuje da se vrati u Srbiju. Taj januar 2017. godine kada je završila semestar, bio je prekretnica u njenom životu, jer je čvrsto odlučila da se promeni, ovog puta odlučna da u svojoj nameri istraje do kraja.
– Te Nove godine, sedela sam sa drugaricama, kada me je dečko koji mi se sviđao poslao poruku da se vidimo. Bilo me je sramota, nije me video mesecima, tako da sam ga slagala da krećem za Beč I da nisam tu. Razmišljala sam dokle sam dogurala kada me je sramota da izađem iz kuće. Opet su stigli loši rezultati krvi i tada sam sebi rekla “sada je dosta, moram nešto da promenim.” Veliki cilj je bio 45, 50 kilograma, ali sam prvi put sebi zadala manje ciljeve. Počela sam da treniram po programu Kajle Icines, koja mi je najveći idol. Ona je te godine objavila da će svi koji prate njen program početi da treniraju 9. januara, pratila sam ostale devojke i njihov napredak i to me dodatno motivisalo. Što se ishrane tiče, shvatila sam da ne želim dijetu, jer su sve prethodne bile neuspešne.
Rekla sam sebi da nije bitno koliko će mi vremena biti potrebno, kao i da ne postoji nešto što ne smem da jedem, ali da to mora da bude svedeno na minimum. Pošto nisam ništa znala, počela sam da čitam I istražujem o ishrani I težila da nađem nešto što će me podjednako zadovoljiti, a što će biti zdravo – priča ona. Tog 9. januara, u ponedeljak, sve je počelo, a Tijana je mogla da uradi samo 2, od 4 kruga vežbi. Nije ni slutila šta je sve na ovom putovanju čeka. Počela je da “kopa” i po emocijama koja su je dovele do 115 kilograma.
– Moj problem je uvek bio, što ni u najtežim trenucima, kada mi je otac bio bolestan I kada sam imala problema sa zdravljem, nisam umela da plačem, budem tužna, niti da se nerviram. Branila sam sebi to, što je, kako sam vremenom shvatila, jako loše. Uvek sam bila nasmejana, pravila sam se da sam srećna I pozitivna. Emocije koje sam gurala pod tepih su se nakupljale tri godine, dok u jednom trenutku nisam osetila da sam “pukla”, kao da sam se raspala na milion komadića. Počela sam da plačem non-stop, dve nedelje sam svake noći sedela u sobi i plakala.
Jednog dana sam došla kući i rekla mami da mi treba pomoć. Našle smo psihoterapeutkinju i u periodu kada sam krenula sa mršavljenjem, počela sam da idem kod nje. To mi je jako pomoglo, jer smo pričale o svim emocijama koje sam potiskivala. Uspela sam da prebolim sve stvari koje nisam kada je trebalo, a onda se posvetila I rešavanju emotivnog prejedanja. Vremenom sam osećala manju depresiju, a time I manju potrebu da se utešim hranom.
Broj kilograma koje bi trebalo da izgube, za mnoge gojazne ljude predstavlja veliko opterećenje zbog kojeg često odustanu. Tako je i Tijana u jednom trenutku pomislila “nema šanse da ja to uradim, ostaću debela do kraja života”. Onda je krenula, korak po korak. Bilo je teških trenutaka, padova, predrasuda, ali joj je to dalo dodatni “vetar u leđa”.
– Pamtim jednu posebno neprijatnu situaciju. Kada sam tek počela sa mršavljenjem, posle otprilike mesec dana sam otišla da trčim na Savskom keju. Sknula sam aplikaciju na kojoj jedna devojka vodi trening, koji izgleda tako što 15 sekundi trčiš, minut i po hodaš. Imala sam slušalice u ušima I došla sam da treniram u 6 ujutru, jer me bilo sramota da trčim pred drugim ljudima. Čula sam u jednom trenutku čoveka koji je rekao “Ajde krmačo debela, šta ti tu kao trčiš, kad ne možeš ni da potrčiš.” Spustila sam se do Save, sela i počela da plačem – priseća se Tijana, koja je posle 15 minuta plakanja odlučila da se ne sažaljeva, vratila slušalice u uši i nastavila da trči.
Na putu rešavanja fizičkog, zdravstvenog, ali i emocionalnog problema, Tijana je imala krize. Želela je da odustane mnbogo puta. Naučila je da iznova pobeđuje sebe, a danas njene reči pomažu, hrabre I uče sve koji na svom putu promene nailaze na bilo kakve prepreke.
– Svima kažem da mršavljenje nije linearan proces. Milion puta ćete “odustati”, pogrešiti još više. Telo će istrpeti sve i to nije problem. Problem je glava koja nas stalno koči i koja odustane mnogo pre tela. Tada treba najviše da bodrimo sebe i borimo sa “demoninma” koji nas koče. I ja sam, 15 dana nakon što sam počela sa mršavljenjem, prvi put prekršila svoj režim. Bio mi je rođendan i kada su otišli svi koje sam pozvala da proslavimo, sela sam i pojela sve uštipške koje sam spremila. Prvo sam sebe kritikovala jer sam pogrešila, a onda shvatila da treba da oprostim sebi, da nije smak sveta. Čestitala sam sebi rođendan, a ujutru kada sam se potrudila, nastavila tamo gde sam stala pre uštipaka – iskrena je Tijana koja piznaje da se prvih 6 meseci borila sama sa sobom, dok nije istinski osetila da joj je to postala navika I deo života.
– Motivacija je ono što će te pogurati i dati vetar u leđa, ali je to kratkotrajno. Potrebno je graditi disciplinu, jer kao što treniraš svoje telo, tako treniraš I mozak.
Prvi rezultat lepa studentkinja je videla posle 2, 3 meseca, ali je bila razočarana. Ipak, radoznalost je terala da nastavi dalje, jer je zanimalo šta će joj doneti narednih 12 nedelja.
– Ja sam očekivala da ću za kratak period magično da postanem ono što sam danas, a za šta mi je trebalo godinu dana. Danas sam svesna koliki je i to bio uspeh. Prvi značajan rezultat sam primetila posle 8 meseci, tada sam izgubila nekih 30 kilograma. Otišla sam u Beč, a kolege sa fakulteta nisu mogle da me prepoznaju. Tada sam otišla u prvi veći šoping i mahinalno uzimala XXl veličinu, koja je na meni izgledala kao vreća. Probala sam L, pa čak I M I bila srećna jer sam shvatila da sam nešto postigla – priča Tijana.
Koliko se u nekim trenucima stidela sebe, najbolje pokazuje to što nikoga nije želela da pita za savet. Sve je istraživala sama. Čak se i na Instagramu predstavljala pod lažnim imenom, komunicirala samo sa strancima i blokirala čak 3.000 ljudi iz Srbije. Kako je napredovala, raslo je njeno samopouzdanje, ali i potreba da svojim primerom motiviše druge da promene u životu sve što ih na bilo koji način guši.
– Tokom mršavljenja sam isprobavala razne aktivnosti, kik-boks, plivanje, vozila sam rolere, išla na akrobatiku, a onda u jednom trenutku uzela i privatnog trenera kako bih naučila da koristim sprave u teretani I radim pravilno vežbe. Na Instagramu sam se zvala Daisyducklings.journey I to je bio moj lični dnevnik na kojem sam objavljivala svoj proces mršavljenja i pratila veliki proj ljudi koji su na istom putu, ili koji su kroz to već prošli. Sve do 1. aprila 2019. godine sam držala ljude iz Srbije blokirane. Onda sam shvatila da nema razloga to da radim I da treba da budem ponosna na sebe. Odblokirala sam ih i na svom privatnom profilu na kojem sam imala oko 300 prijatelja otkrila da imam profil koji je dostigao 80.000 pratilaca. Tako je krenulo moje druženje sa ljudima iz Srbije od kojih sam dobila ogromnu podršku I mnogo lepih poruka.
U nameri da promeni ono što vidi u ogledalu, Tijana je bila uporna sve dok u martu 2018. godine nije dostigla 66 kilograma. Tada se odlučila I za operaciju otklanjanja viška kože.
– Pre operacije koja je bila 11. septembra 2018. godine dostigla sam kilažu od 60 kg. Već sam u januaru te godine počela da razmišljam o operaciji, pronašla sam hirurga koji mi odgovara i u junu zakazala operaciju za septembar. Ono što je bitno, jeste da pre operacije dođete do željene kilaže. Ja sam odjednom skidala kožu sa grudi i stomaka, jer sam tu imala višak, dok se na rukama i nogama sve samo vratilo u normalu. Operacija je trajala 7, 8 sati, posle čega sam u bolnici provela dve noći. Bolove sam osećala više u grudima dok me stomak zatezao narednih mesec dana. Imala sam sreće što kod mene nije bilo potrebe za spajanjem mišića I liposukcijom. Prvih 4 do 6 nedelja, oporavak je bio težak, jer mi je u svemu bila potrebna pomoć. Najviše su mi pomogli mama I najbolji drug – kaže Tijana koja se 8 nedelja od nakon operacije vratila normalnom životu, koji je između ostalog podrazumevao I teretanu.
Iako danas u ogledalu vidi lepu devojku punu samopouzdanja, trudi se da nikad ne zaboravi osobu koja je bila pre samo par godina. Kako zbog sebe, tako i zbog ljudi kojima pomaže.
Naime, Tijana je kroz proces mršavljenja počela da istražuje o zdravoj ishrani i svemu što fitnes podrazumeva, a u međuvremenu se to pretvorilo u posao koji uspeva da uklopi sa obavezama na fakultetu i od njega lepo zaradi.
– Nakon operacije skidanja kože, krenula sam na kurs za zdravu ishranu i suplementaciju, a nakon toga sam išla i na kurs za personalnog trenera. Prethodnih godinu dana sam se pored fakulteta, posvetila i tome da se edukujem na temu ishrane i treninga, jer sam želela da i ja nekome pomognem. U oktobru 2019. godine sam počela da pišem programe ishrane i za dva meseca došla do otprilike 60 klijenata. Fitnes mi je velika ljubav i strast i najviše bih volela da kroz narednih pet do deset godina, nađem nešto u čemu ću moći da ga povežem sa informatikom koju studiram. Imam ponudu i da radim kao personalni trener, ali za sada ne mogu zbog obaveza na fakultetu – priča Tijana koja je već uveliko posvećena budućim ciljevima.
– Dok sam 2017. i 2018. godine najviše bila posvećena tome da izgubim taj veliki broj kilograma, 2019. sam se malo odmorila i posvetila drugim stvarima. Za ovu godinu mi je najveći cilj da nastavim u istom smeru što se fakulteta i posla tiče, a spremna sam i da napravim korak dalje. Pomeram svoje granice i to ne samo zbog fizičkog izgleda, već i zbog toga što želim da vidim koliko još mogu da napredujem.
Iako je život promenila iz korena, Tijana se i danas trudi da udovolji sebi. Tradicija joj je da za svaki rođendan jede u jednom restoranu brze hrane, a takvih sitnih zadovoljstava se ne odriče, jer sui oni sastavni i neophodan deo srećnog i ispunjeng života.
– Ja i dan danas volim da jedem sve što sam jela kada sam imala 115 kilograma. Ukus mi se nije magično promenio, tako da sve i dalje volim i jedem, ali sam fokusirana na to da se 80 do 90% moje ishrane bazira na mesu, ribi, jajima, ovsenim pahuljicama, krompiru, pirinču, raznim salatama, itd. Ipak, uvek se nađu periodi kada pojedem šta god mi se u tom trenutku jede, ne razmišljajući o kalorijama, a onda sledećeg dana samo nastavim tamo gde sam stala – kaže Tijana.
Ovo nije samo još jedna priča o mršavljenju. Tijanina priča poruka je za sve koji su zarobljeni u svom telu, ugušeni emocijama koje ne umeju da prevaziđu, za sve one koji su nesigurni i gube nadu da ikada može da im bude bolje. Ključna reč, koju bi trebalo da iznova ponavljaju sebi jeste – strpljenje.
– Najbitniji su strpljenje i vera da će sve doći na svoje. Nekada će biti teških perioda, radićete naporno, ali će u tom momentu rezultati izostati. Nije smak sveta, jer će se u nekom trenutku desiti taj “bum”, kada će sav trud odjednom postati očigledan. Bitno je da se ide postepeno, korak po korak, a million sitnih ciljeva će dovesti do onog glavnog – objašnjava devojka koja je danas mnogima inspiracija i dodaje:
– Ako znaš da radiš pravu stvar, ako si disciplinovan 80 do 90% svog vremena, na kraju ne možeš da ne dobiješ rezultat. Samo treba da budeš strpljiv!
Kurir.rs/B.Kontić/Foto: Privatna arhiva
