Kada profesori izađu i svojih kula i sretnu se sa uspešnim ljudima ponekad ih pitaju “Ako si tako pametan, zašto nisi bogat?”. Jedan od najboljih odgovora došao je od ekonomiste Lerija Samersa i glasi “Ako si tako bogat, zašto nisi pametan?”.
Grupa ekonmista pokušala je da da odgovor na ova pitanja. Kako piše “Kvarc”, uvek je bilo dokaza da su određene genetske osobine povezane sa preduzetništvom i bogatstvom, ali nikada nije bilo jasno koliko se to može pripisati prirodi a koliko uslovima u kojima se odrasta.
Novi istraživački rad Danijela Barta, Nikolasa Papadžordža i Kevina Toma, pokušava da razdvoji prirodu od odgoja, mereći doprinos genetike bogatstvu. Konkretno, fokusirali su se na genetsku meru koja prati obrazovanja.
Ekonomisti su konstruisali ponderisani prosek genetskih markera na osnovu procena ranijih studija koje su merile odnos između gena i obrazovanja. To im je dalo rezultat postignutog obrazovanja (EA) – što je rezultat veći, veće su genetske predispozicije da neko bude obrazovan, ali bi se za manjinu ljudi sa najvećim obrazovanjem šanse smanjivale. U radu su raspolagali i podacima o prihodu, bogatstvu i obrazovanju za uzorak od 5.700 Amerikanaca, piše “Kvarc”.
Oni su merili kako EA utiče na bogatstvo u trenutku penzionisanja. Kako su otkrili, isplati se biti pametan, ali ne previše pametan. Zaključili su da postoji čak i negativni odnos bogatstva sa akademskim sposobnostima, kod onih sa visokim stepenom obrazovanja.
Razmatrali su i različite razloge zašto je veći EA generalno povezan sa većim bogatstvom. Kako procnejuju, domaćinstva sa višim EA rezultatima imaju veće šanse za nasledstvo. EA se zasniva na genetici, pa za one sa visokim pokazateljima to znači da su verovatno visoke rezultate imali i roditelji, što znači više bogatstva za naslednike.
Veći rezultati EA ne znači i da će neko više štedeti, ali ukazuje da će neko biti spremniji da rizikuje. Rizikovati je od presudne važnosti na putu do bogatstva. Ekonomisti su otkrili da oni sa višim EA najverovatnije poseduju deonice, imaju istoriju preduzetništva u porodici… Sve ove karakteristike doprinose većem bogatstvu.
Zato autori procenjuju da će prelazak sa prenzionog sistema u kojem poslodavci ulažu sredstva i nose sve rizike, na sistem u kojem ljudi sami odlučuju kako će štedeti za penzije, dovesti do pogoršanja nejednakosti među ljudima. Ljudi sa visokim EA već zarađuju više na poslovima, i prave bolje investicione odluke, pa će biti u prednosti.
– Nakon određene tačke domaćinstva možda izbegavaju najskuplje greške i u velikoj meri donose razumne finansijske izbore. Međutim, ovo je čisto spekulacija, nadam se da će studije baciti više svetla na mehanizam iza ovog obrsca – rekao je Tom.
