“Imala sam osećaj da mi se celi svet ruši! Gušila sam se u problemima, a nikoga nije bilo tu da mi pomogne. Bila sam nesrećna i nezadovoljna, nervoza je uvek bila prisutna. Život mi se promenio onog dana kada sam odlučila da posetim Manastir Svetog Vasilija Ostroškog” započela je svoju priču M.B. (27) iz Beograda, čiju ispovest prenosimo.
“Svega mi je bilo preko glave! Na poslu je situacija bila grozna, a ni kod kuće nije bilo ništa bolje. Zbog svakodnevne nervoze ugrozila sam i svoje zdravlje. Želela sam da se ostvarim kao majka i da dobijem dete sa dečkom sa kojim živim već tri godine. Međutim, kada sam mu to rekla – sve se odjednom promenilo.
Otvoreno mi je rekao da ne želi decu i da smatra da je to samo gubljenje vremena. Stalno smo se svađali zbog toga. Svaki dan bi me sačekao kod kuće nervozan i namršten. Roditelji su me stalno zapitkivali da li ima nešto novo, u nadi da ću im reći da će uskoro postati baba i deda. Sećam se, tog 20. avgusta imala sam užasan dan na poslu. Šef je pred svima vikao na mene, napravila sam grešku koju nisam smela sebi da dozvolim. Počela sam da plačem u kolima dok sam se vraćala s posla. Nisam mogla da zaustavim suze. Inače sam takva da sve skupljam u sebi, valjda je ovo bila kap koja je prelila čašu. Ništa nije bilo onako kako sam zamislila.
Nisam želela da se vratim kući, htela sam da pobegnem od svega. Sela sam u kola i uputila se ka Manastiru Svetog Vasilija Ostroškog. Telefon je neprestalno zvonio. Negde pred zoru stigla sam u Nikšić. S obzirom na to da prvi put dolazim na ovo sveto mesto, nisam znala šta me tamo čeka.
Ostavila sam kola ispred manastira i trčećim korakom krenula prema ulazu ove svetinje. Ljudi koju su bili ispred gledali su me sa čuđenjem. Monahinja koja je u tom trenutku izlazila iz malog prolaza zaustavila se pored mene i uhvatila me za ruku. Pogledala sam je uplašeno i začuđeno.
– Plači, nemoj da se stidiš. Ako osećaš da treba da plačeš to i radi. Ući ćeš sada unutra i svi problemi će nestati, ja ti to garantujem. Sami smo sebi najveći neprijatelji. Zamoli sveštenika da ti pročita molitvu i sve će biti u redu. Svu sreću ovog sveta ti želim i neka je Bog uvek s tobom – prošaputala je monahinja tihim i umirujućim glasom.
Gledala sam za njom kao malo dete. Ispred male prostorije u kojoj se nalaze mošti svetoga Vasilija Ostroškog stajao je monah koji je puštao ljude unutra.
Izvor: 365srbija.com
