Eksperti su proučavanjem veštačke inteligencije i tržišta rada došli do zaključka da će za deset godina roboti zameniti kasire, operatere u kol centrima i taksiste. Gde onda pronaći dodatne prihode u slučaju gubitka posla ili male penzije?
U nekim poslovima je već veštačka inteligencija zamenila ljude. Na primer, programi za obradu glasa su usavršeni i odlično ispunjavaju ulogu operatera kol centra.
Pretpostavlja se da će do 2030. godine 80 procenata radnih mesta u kol centrima obavljati roboti.
Slična sudbina će zadesiti i kasire. Već sada mnoge prodavnice imaju kase za samoposluživanje. Robotizovani prodavci polako zauzimaju mesta ljudima.
U bliskoj budućnosti će i taksisti ostati bez posla, kao i radnici u obezbeđenju i turistički radnici.
Dosta poslova je na spisku za automatizaciju. Mnoge kompanije imaju i programe koji rade finansijske obračune, naravno ljudi ih proveravaju, ali je broj zaposlenih smanjen, navodi rukovodilac odseka za istraživanja u kompaniji „Hedhanter“ Marija Ignatova.
„Pošte i biblioteke su odavno na spisku za automatizaciju, ali kada dođete u poštu videćete mnogo ljudi koji rade. Prevodioci su isto rizična grupa, jer postoji veliki broj prevodilačkih programa. Na spisku su i prodavci, kao i radnici u bankama. Neki su čak i profesiju učitelja stavili na ovaj spisak, ali ja smatram da je ljudski kontakt ovde potrebno sačuvati“, rekla je Ignatova.
Neki eksperti smatraju da je moguće i umetnike zameniti robotima. Na primer, umesto dizajnera enterijera, može biti program. Ali da li je moguće da robot komponuje muziku, piše knjige ili umesto glumca igra u predstavi?
Plan „B“
Jasno je da roboti neće zameniti sve ljude, ali kakve ćemo poslove u budućnosti pronalaziti ako se krug sužava?
Marija Ignatova smatra da će najrasprostranjeniji scenario poslova biti održavanje robota.
„Oni su se pojavili, ali ako se pokvare, njih neko mora da popravi. Što je više tehnike, biće potrebno i više ljudi koji će ih projektovati, proizvoditi i održavati“, pojasnio je ekspert.
U svetu je već odavno poznato da koncept „jedna profesija za ceo život“ nije aktuelan. Ljudi sve češće menjaju ne samo kompanije, već i struku.
Ekspert smatra da je potrebno da u svim sferama svaki zaposleni radi na svom ličnom i profesionalnom razvoju.
U nekim profesijama nije potrebno da se završi fakultet, kako bi se naučilo nešto novo i dobro zarađivalo. Ranije su ljude, koji su često menjali poslove, nazivali neodgovornim, a sada im se dive. Ako se ovakav fleksibilan pristup nastavi, biće poslova čak i u eri robota.
izvor: sputnik
