Slonove mnogo ređe pogađa karcinom nego ljude. Zašto? U nedavno objavljenoj naučnoj studiji kao mogući razlog se navodi jedan „polumrtvi“ gen koji oživi kad u ćeliji nešto krene po zlu – i onda se ona sama uništi.
Rak je užasna bolest – za ljude. Procena lekara je da oko 17 odsto ljudi zapravo umire od posledica raka. Među slonovima taj procenat iznosi samo pet odsto. Poređenje je dobro, jer i slonovi i ljudi žive u proseku sedamdesetak godina.
Pored toga, ne može se svaka ćelija razviti u karcinom. Ali kod slonova ima čak stotinu puta više vrsta ćelija u kojima može da se razvije rak, a ipak je mnogo ređi nego kod ljudi.
Taj paradoks su istraživali naučnici okupljeni oko genetičara Vinsenta Linča koji predaje na Univerzitetu u Čikagu, a na Univerzitetu u Juti su utvrdili da bi to moglo da ima veze sa genom oznake p53. Naziva se i „gen za suspenziju tumora“ i može se naći kod ljudi i gotovo svih sisara.
Slonovi prepuni „kontrolora“
Specijalnost gena jeste da utvrdi da li je DNK ćelije u kojoj se nalazi „ispravna“. Ako utvrdi da nije, naređuje samouništenje ćelije – svojevrsni „kontrolor kvaliteta“.
Kad su malo bolje pogledali ćelije slonova, naučnici su otkrili da oni nemaju samo jednu, nego 20 kopija gena p53 u svom naslednom tkivu. Dakle, u ćeliji ne „stanuje“ samo jedan, nego dvadeset čuvara koji će mnogo ranije i tačnije utvrditi nepravilnost i likvidirati ćeliju koja bi mogla predstavljati problem.
Jer to je i nevolja u potrazi za lekom protiv raka: to je „naša“ ćelija koja u telu nije prepoznata kao „neprijatelj“. U suprotnom bi reagovao imuni sistem.
„Kod deobe ćelija, ponekad se događaju greške“, objašnjava Linč. „Tom prilikom nastaju geni koji ne funkcionišu, zato ih zovemo pseudogeni.“
U istraživanju gena p53 naučnici su naišli i na već poznati pseudogen, takozvani Faktor inhibicije leukemije 6 (LIF6). Ono što je iznenadilo naučnike: u njemu nije bilo nikakve greške, jer je u slonovima odjednom postao potpuno funkcionalan. Da tako kažemo, oživeo je iz mrtvih.
Zombi-gen protiv raka
Pokazalo se da taj LIF6 ima važnu ulogu u samoj likvidaciji ćelije: napada „skladišta energije“ ćelije, mitohondrije i uništava njihove opne. A bez njih, ćelija ne živi dugo.
„Zato smo ih i nazvali zombi-geni. Naizgled oštećena DNK odjednom postaje živa i onda upravo ubija tu ćeliju“, tumači Linč. „To je izuzetno korisno, jer je reakcija na genetsku grešku“, kaže profesor. Otkriće je ove sedmice objavljeno u stručnom časopisu Cell Reports.
LIF6 je kod slonova prilično dugo aktivan i postojao je dok ljudi još nisu bili ni u dugoročnom planu: pre 25 do 30 miliona godina. Kako se čini, imale su ga i preteče slonova što se smatra da su bili sićušni sisari pećinari (Hyracoidea), ne mnogo veći od miševa. Ali možda je baš taj „slonovski zombi-gen“ zaslužan za to što su slonovi tako narasli.
Jer čistom računicom slonovi imaju i mnogo više ćelija nego mi ili manje životinje. To znači da su im potrebni mnogo bolji instrumenti da kod stvaranja ćelija nešto ne krene pogrešno – i ako dođe do greške, da se ta ćelija smesta uništi, pretpostavljaju naučnici.
I sad najveće i najvažnije pitanje: kako to sve može koristiti nama, ljudima? Linč i njegove kolege se nadaju da to u svakom slučaju otvara nove puteve istraživanja: „Možda uspemo da stvorimo neki preparat koji bi imao sličan učinak kao LIF6 kod slonova. Ili možda uspemo da navedemo ćelije raka da aktiviraju svoje ‘mrtve’ gene“, nada se naučnik.
Drugim rečima, da nađemo načina da ćeliji raka javimo „hej, ti nisi ispravna!“ – i da se onda ona sama uništi. Kako? Otkrijte – i Nobelova nagrada vam je zagarantovana.
Autofagija, odnosno „samoproždiranje“ ćelija, je izuzetno „vruća“ tema u medicini: 2016. je baš za taj proces Japanac Jošinori Ohsumi dobio Nobela za medicinu.
IZVOR: dw.com
