Nakon što je nekadašnji predsednik Kine Mao Cedung dao uputstva svojim sugrađanima da “kopaju duboke tunele, spremaju hranu i pripremaju se za rat”, ispod Pekinga je sagrađen veliki podzemni grad.
Za skloništa poznata kao Dikia Čeng nije nikada službeno obelodanjivana ukupna veličina kompleksa, niti tačna lokacija svih tunela, ali veruje se da pokrivaju površinu veću od 50 kilometara i da povezuju glavne vladine zgrade, prenosi britanski “Ekspres”.
Napetost između Kine i Sovjetskog Saveza tokom hladnog rata dostigla je vrhunac 1969. godine kinesko-sovjetskim sukobom na granici. Kina je zbog toga bila u velikoj pripravnosti za stvarnu mogućnost rata u punoj razmeri i podzemni grad je stvoren kao veliko utočište od nuklearnog napada.
Bivši predsednik Narodne Republike Kine Mao Cedung, pozvao je građane da “kopaju duboke tunele, spremaju hranu i pripremaju se za rat”, pa je oko 300.000 civila učestvovalo u izgradnji ogromnog skloništa.
Oni su, pod vođstvom inženjera vojske, stvorili veliku tunelnu mrežu od oko 10.000 atomskih bunkera. Izgrađeni su i restorani, pozorišta, skladišta, fabrike, farme, sportski objekti i sve ostalo što će zajednici možda trebati da preživi nuklearni rat.
Čak bi se i ventilacija vazduha mogla sprovesti od spoljašnjeg sveta, a prema nekim izvorima, tadašnja vlada se hvalila da u sklonište može da smesti celokupno stanovništvo centralnog Pekinga, prenosi Sputnik.
Dikia Čeng nikada nije korišćena, pa je osamdesetih godina nekoliko odseka predato lokalnim vlastima koje su ih pretvorile u kancelarije i prodavnice.
Međutim, većina podzemnog grada je u privatnom vlasništvu i mnogi vlasnici odeljenja pretvorili su svoje bunkere u malene stambene jedinice.
Neki stanovnici su ovde živeli decenijama, dok je za druge život pod zemljom bio privremena stanica do useljenja u stan iznad zemlje.
Međutim, zbog zabrinutosti zbog opasnosti po bezbednost stanara, 2010. godine, vlasti u Pekingu odlučile su da se nuklearna skloništa više ne mogu koristiti u stambene svrhe.
IZVOR: SPUTNIK
