Повећање просечне годишње температуре учиниће климу у Сибиру до 2080. године мање суровом и далеко приступачнијом за живот људи, констатовали су руски и амерички климатолози у тексту објављеном у часопису Environmental Research Letters.
У том случају, уколико ефекат гасова стаклене баште не буде заустављен јануарске температуре у Сибиру порашће за девет степени Целзијусових, јул ће бити топлији за 5,7 степени, а ниво падавина виши за 140 милиметара. Клима ће постати блажа, а површина вечно смрзнутог тла смањиће се до 2080. године за 25 одсто, приметила је Јелена Парфенова из Института за шумарство Сибирског одељења Руске академије наука у Краснојарску.
Арктик заједно с планинским глечерима остаје један од најосетљивијих региона у погледу глобалног отопљавања. У последње време просечне годишње температуре у Заполарју већ су порасле за шест до седам степени. По мишљењу научника, у будућности отапање арктичког леда знатно ће утицати на циркулацију струја и довести до неповратних промена климе на Земљи у целини.
Као кључни показатељи отопљавања узимају се две појаве, померање климатских појасева, и у складу с тим, миграција представника флоре и фауне, као и промене везане за долазак годишњих доба, навели су научници. Како су истакли, недавно се показало да је на руском и канадском делу Арктика пролеће дошло две-три недеље пре времена, а темпо топљења пермафроста и брзина повлачења ледника практично су удвостручени.
По речима Памфилове и њених колега, ти процеси одразиће се врло негативно на функционисање већ постојеће арктичке инфраструктуре, а могли би и да доведу до озбиљних поремања у екосистемима.
С друге стране, климатске промене, како се у тексту наводи, могле би прилично да олакшају живот људи, тако што ће зиме постати мање оштре, а земљиште плодније и приступачније за обраду. Тако би подручја у Источном Сибиру, на Далеком истоку, Аљасци и канадском Арктику могла да буду далеко привлачнија за људе, него јужни делови, на којима ће се усталити врелина и суше.
Зато су руски и амерички истраживачи покушали да предвиде промене живота у азијском делу Русије. У ту сврху применили су актуелне климатске моделе, као и два главна сценарија развоја догађаја које је развио Панел Уједињених нација за климатске промене.
Научници су поред тога у помоћ позвали социјално-географске мапе Сибира и Далеког истока које су израдили совјетски географи и економисти. Како истичу главна одлика ових терена је да на њима нема подручја са “повољним или «најповољнијим» климатским условима.
Међутим, они ће се појавити, чак и ако емисија гасова стаклене баште буде максимално заустављена. На тај начин густина насељености у азијском делу Русије могла би да буде петоструко повећана, као и привлачност тих подручја, а површина рејона, апсолутно непогодних за живот, смањена на половину.
Уколико међународна заједница не би успела да заустави повећање емисије гасова стаклене баште, клима у Сибиру и на Далеком истоку биће још повољнија. Према научним предвиђањима у том случају погодна за живот била би трећина тог подручја.
Азијски део Русије засада остаје једно од најхладнијих места на планети Земљи. У будућности када клима буде топлија и земљиште ће постати много плодније и пружити могућност за живот. Међутим, у овом тренутку ни у Сибиру, ни на Далеком истоку нема потребне инфраструктуре која би утицала на бржи развој нових подручја, закључио је климатолог.
IZVOR: rs.rbth.com
