Japanska deca čiste svoju školu svaki dan zajedno sa svojim nastavnicima kako bi naučila da poštuju čistoću kao i rad. Učenici od prvog do šestog razreda u školi uče etiku u odnosu na druge ljude.
Iako su Japanci među najbogatijim ljudima na svetu, gotovo da nemaju sobarice ili dadilje. Roditelji uvek sami brinu o svojoj deci.
Deca mlađih razreda nemaju ocene. Cilj obrazovanja je, pre svega, izgradnja zdrave ličnosti.
Posle jela u školi, deca uvek peru zube!
Deca u školama imaju polučasovnu pauzu za ručak, iako mogu da završe obrok za mnogo kraće vreme. Važno je jesti u miru, veruju u Japanu.
Prosečno kašnjenje voza u Japanu je 7 sekundi godišnje. Vreme se poštuje!
Higijenski radnici u Japanu se zovu „zdravstveni inženjeri“ i veoma su dobro plaćeni.
Japan praktično nema prirodnih resursa, svake godine ga pogode stotine zemljotresa, ali je uprkos tome ima jednu od najboljih privreda na svetu.
Hirošimi je trebalo samo 10 godina da se oporavi od atomske bombe.
U Japanu se mobilni telefoni ne koriste u javnom prevozu, restoranima i javnim mestima jer ometaju druge ljude.
U restoranima ćete videti ljude koji jedu tačno onoliko koliko im je potrebno. Hrana se nikada ne rasipa.
Svako ko ima psa mora nositi torbe i čistiti za svojim ljubimcem. Čistoća je deo japanske etike.
